Želimo da utvrdimo koji su sektori više pogođeni, kakvi su planovi preduzeća, koji su njihovi izazovi i na osnovu toga ćemo reagovati sa odgovarajućom podrškom – rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.
Novi paket mera kojima bi država pomogla privredu sve je izvesniji.
U Nemanjinoj 11 danima analiziraju probleme sa kojima se suočavaju privrednici, kao i sve moguće načine na koje bi država mogla da pomogne.
– Zajedno sa Privrednom komorom Srbije i Republičkim zavodom za statistiku sprovodimo najopsežnije istraživanje u kome učestvuje preko 1.000 kompanija.
Želimo da utvrdimo koji su sektori više pogođeni, kakvi su planovi preduzeća, koji su njihovi izazovi i na osnovu toga ćemo reagovati sa odgovarajućom podrškom – rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.
U setu mera koje je Privredna komora početkom juna, u vidu predloga uputila Vladi, govori se o kratkoročnoj podršci za očuvanje likvidnosti i radnih mesta, ali i o razvojim merama kroz podršku izvoznicima i uključivanje naših kompanija u međunarodne lance snadbevanja.
– Kratkoročne mere više ne bi trebalo da budu linearne, već selektivno usmerene ka najugroženjima koji su pretrpeli najveći udar krize i kojima je potrebno duže vreme za konsolidaciju – rekao je tada predsednik PKS Marko Čadež.
Na pitanje koliko je relano da država ponovo ide sa novim direktnim subvencionisanjem privrede u vidu obezbeđivanja minimalca Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta kaže da je sada na Vladi da proceni koje bi moguće rešenje dalo najbolje rezultate.
– Danas su sigurne dve stvari. Jedna je da država ne može da ponovi izdašan paket mera sa kojim je izašla pre nekoliko meseci i da bi novi paket vrednosno bio mnogo manji.
I druga, da se pre nekoliko meseci gledalo kako da se pomogne da privreda prebrodi krizu kratkoročno, a da je sada reč o tome da će kriza da traje mnogo duže od nekoliko meseci – ocenio je Altiparmakov.
On kaže da bi se sada moralo ciljati na najugroženije, ali da je pitanje da li na najugroženije sektore ili radnike.
– Treba razmotriti da li stimulisati poslodavce koji bi zaposlili radnike iz ugroženih sektora – recimo da država plati 70 odsto poreza za radnike koje neko zaposli, a dolaze iz turizma – kaže Altiparmakov.
Domaći privrednik Toplica Spasojević kaže da je prvi paket mera pomogao i “skinuo breme trenutnog razmišljanja i prilagođavanja, koje u privredi nije lako”.
– Mere su pomogle da ljudi dobiju dragoceno vreme. Sada, u drugom krugu trebalo bi pružiti podršku preduzećima važnim za pojedine regione, zatim firmama usmerenim na izvoz, kao i kompanijama koje zapošljavaju puno ljudi.
A kod tog planiranja bismo morali da pođemo sa dve strane – šta nam je cilj i šta hoćemo da postignemo, ali i šta imamo, koja su nam sredstva i kapaciteti – ocenio je Spasojević.
(Srbijadanas.com)
