Nedavno je najavljen novi zakon o legalizaciji koji bi trebalo da, konačno, označi početak masovnog ozakonjenje i uknjiženja objekata.
Prema podacima koje je nedavno izneo direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković, na satelitskom snimku RGZ evidentirano je više od 2,5 miliona nelegalnih objekata.
Masovna legalizacija trebalo bi da znači veću ponudu stanova koji mogu da se prodaju na tržištu, a postoji šansa da upravo to konačno obori astronomske cene stanova u Srbiji.
Agent za nekretnine Katarina Lazarević navodi da ovaj zakon svi čekaju već godinu dana.
„Da li će on biti stavljen na dnevni red – ko to zna, a i kada se stavi pitanje je kako će biti stavljen. To je sve pod znakom pitanja. Ako se donese, biće lakše jer trenutno hiljade ljude ne može da overi kupoprodajni ugovor zato što čeka na donošenje zakona“, objašnjava Lazarević za Nova.rs.
Kada zakon konačno bude donesen, dodaje Lazarević, to će dovesti do poremećaja na tržištu nekretnina jer će biti više stanova koji mogu da se prometuju.
„Biće bolja ponuda, stanovi će moći da se kupuju, a to bi onda trebalo da obori cene“, zaključuje naša sagovornica.
Sa druge strane, konslutant za nekretnine Nikola Đogatović ne smatra da je ovakav scenario nužan. Navodi da je situacija na tržištu takva da je dobar deo nekretnina koje nisu legalne uveliko prodat.
„U nekim slučajevima nije isplaćena puna kupoprodajna cena, nego deo, a cena je već dogovorena. Tako da, kada legalizacija bude došla na red, ne vidim da će to imati neki veliki, domino efekat na tržištu, iako bi trebalo“, ističe Đogatović.
Takođe, dodaje on, po nekoj logici bi trebalo da u ponudi nakon donošenja zakona bude više stanova, ali, opet naglašava – dobar deo njih je već prodat.
„To je urađeno kroz neki, recimo, ugovor o pozajmici, date su pare. Prodavac i kupac su nešto potpisali. To kod notara ne mogu da potpišu, ali su se formalno pravno obavezali na drugi način, uz nekog dobrog advokata.
A dobar advokat je onaj koji neće reći ‚ne‘, već onaj koji će vam objasniti na koje načine nešto može da se uradi i koje su eventualne negativne posledice po vas“, navodi naš sagovornik.
Prema tome, u dobrom delu slučajeva već postoji neka obaveza, što dalje znači da neće baš 2,5 miliona objekata izaći na tržište.
„Tu ima dosta objekata u prigradskim naseljima, razne kuće, pomoćni objekti i dosta toga što su ljudi gradili i što kroz legalizaciju žele da ozakone i imaju papire za to“, ističe Đogatović.
On je saglasan sa tim da je ovaj proces trebalo još ranije da se desi.
„Svako ko je nešto napravio treba da plaća porez za to što je napravio, treba da se privede objekat nekoj nameni. Sa druge strane, ako se ne slaže po urbanizmu, taj objekat treba da se sruši. Treba malo reda da se uvede.
LJudi očekuju da, kada naprave ilegalno neki objekat, imaju i struju i vodu i kanalizaciju, a ne shvataju da sve dozvole koje treba da plate da bi nekretnina bila legalna upravo podižu vrednost njihove nekretnine.
