Peking je zapretio novim sankcijama brojnim američkim firmama zbog prodaje oružja Tajvanu.
Potez je za sada simboličan, ali ako Kina zaista želi da uzvrati udarac, moraće da ošteti lance snabdevanja pogođenih vojnih kompanija, smatra Tom Faudi, britanski pisac i politički analitičar međunarodnih odnosa sa primarnim fokusom na Istočnu Aziju.
U tekstu za RT, Faudi kaže da je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo sankcije brojnim američkim firmama i pojedincima zbog prodaje oružja Tajvanu, pri čemu je Vašington prethodne nedelje odobrio rekordnu prodaju ostrvu, vrednu oko pet milijardi dolara.
Među navedenim kompanijama su „Lokid Martin“, „Boing difens“ i „Rejtion“, pa sankcijama Kina zapravo udara u srž „američkog vojno-industrijskog kompleksa“.
Međutim, šta specifične mere znače, kako će se one sprovesti i kakav bi mogao biti njihov uticaj, ostaje da se vidi.
Na prvi pogled ove sankcije izgledaju simbolično. Ove vojne firme ne posluju u Kini i nemaju tržišni značaj u Americi. Izuzetak je civilno krilo kompanije „Boing“, koje je i dalje posvećeno kineskom tržištu.
S druge strane, to ne znači da sankcije neće imati strateške posledice. Pre svega, Kina ima ogromnu dominaciju nad „retkim zemnim materijalima“ potrebnim za američku odbrambenu industriju, i ukoliko bi ove sankcije zaista uzele maha, mogle bi imati veliki uticaj na lanac snabdevanja.
Drugo, čak i ako su mere samo simbolične, to je ipak upozorenje Pekinga da bi u budućnosti mogao ozbiljno da uzvrati na američke akcije.
Šta su „retki zemni materijali“? I zašto su važni? Naziv se odnosi na 17 elemenata koji se prvenstveno koriste u proizvodnji svih vrsta predmeta, uključujući elektroniku, vozila i naravno vojnu opremu.
Prirodno, ovi resursi čine osnovu mnogih lanaca snabdevanja širom sveta. Kina ima gotovo potpuni monopol nad ovom industrijom. Jedna studija je pokazala da je Kina
„proizvela približno 85 procenata retkih zemnih oksida na svetu i približno 90 procenata retkih zemnih metala, legura i trajnih magneta“. Godine 2018. do 80 procenata retkih zemnih materijala Amerika je uvozila iz Kine, Vašington to zna i sprema se za nepredviđene slučajeve.
Kina spremna da postane oštrija
Strateške implikacije su sasvim jasne. Američka vojska se za proizvodnju svoje opreme duboko oslanja na materijale uvezene iz Kine. Ako Peking poželi, ove sankcije bi mogle da blokiraju lance snabdevanja pogođenih firmi.
Međutim, da li će Peking to zaista učiniti, pitanje je političke volje, s obzirom na to da bi Vašington taj potez tretirao kao veliku eskalaciju i oštro se osvetio na kineskim firmama poput „Huaveja“. Takav potez očigledno nije dobra ideja, posebno uoči izbora, i bio bi
samo krajnje sredstvo u scenariju sličnom ratu. S obzirom na to, možda bi bilo tačnije taj potez protumačiti kao „hitac upozorenja“ za ono što Kina može učiniti – dokaz da je spremna da postane oštrija prema američkim firmama.
Pre mesec dana, Kina je objavila sopstvenu „listu entiteta“ – izvoznu crnu listu koja može zabraniti izvoz ili poslovanje sa kompanijama koje se smatraju pretnjom nacionalnoj bezbednosti, namerno napominjući ono što američko Ministarstvo trgovine koristi protiv kineskih kompanija. Cilj je da se vlastito tržište iskoristi protiv zemalja koje diskriminišu ili povređuju interese kineskih firmi.
A tu je značajna i crna lista američke kompanije „Boing difens“. Iako su sankcije pažljivo izbegavale civilnu podružnicu „Boinga“, koja snabdeva komercijalne avione i ima ogroman posao u Kini, ipak je to jasna crvena zastava da kompanija nije nedodirljiva. Kako Peking
teži daljem razvoju sopstvenih komercijalnih aviona, uključujući „komak C919“, mogao bi postati još tvrđi u sankcijama.
