Home AKTUELNO KOKAN MLADENOVIĆ U INTERVJUU: „GORI SU ONI KOJI TRPE NEGO ONI KOJI...

KOKAN MLADENOVIĆ U INTERVJUU: „GORI SU ONI KOJI TRPE NEGO ONI KOJI VLADAJU..“

48
0
SHARE

Reditelja Kokana Mladenovića zatičemo u Svilajncu, gde u tamošnjem Centru za kulturu radi poslednje probe najnovije predstave čija je premijera bila u petak na istom mestu.

Predstava „Pad” se bavi osetljivom temom pogibija radnika koje se knjiže samo kao statistički broj i usputna vestica novinskih crnih hronika.

U tri slova naslova predstave i onoga što sa scene pruža tročlana glumačka ekipa (Branislav Trifunović, Nina Nešković i Jelena Blagojević) stalo je mnogo toga šireg od te kratke reči. Nije to jedini pad koji se tragično završava u ovoj zemlji i ovom društvu.

– Pad je metafora celokupnog stanja u zemlji. To je pad sistema vrednosti, morala, ekonomskog sistema i, pre svega, sunovrat jednog humanog odnosa prema zaposlenim ljudima. Godinama strada jako veliki broj radnika.

Kad smo pre tri meseca počeli da radimo ovu predstavu, bilo ih je 39 ove godine, a pred premijeru ih je već 44. Indikativno je da za sve te smrti niko nije uhapšen, niko suđen, niko kažnjen, nijedno gradilište nije zatvoreno.

Ljudi su postali glineni golubovi, igračke korporativnog fašizma koji živimo. Očigledno je da postoji sprega vlasti i građevinske mafije i tu su radnici igračke. Ovaj naš korporativni fašizam ima lice neofeudalizma.

Vi niste postali samo vlasnik radnog mesta, radnog vremena, već i vlasnik celokupnog života jednog radnika. Prosto, određujete sudbinu ljudi, igrate se njihovim životima, terate ih u smrt i za to ne odgovarate.

U ovoj predstavi se o tim strahotama govori iz intimne vizure jedne devojčice koja je izgubila oca i koja pokušava da ukaže da to nisu tamo neki brojevi, nego da su to uništene porodice i jedna velika i progresivna nesreća kojoj se kraj ne nazire. I za koju, zaprepašćujuće, niko nije odgovoran.

Kako je došlo do toga da sudbina radnika u ovom prekarijatu o kome govorite zanima još samo njihove najbliže i umetnike?

– Sem što su postali roba, radnici su do te mere zastrašeni i toliko su njihova prava unižena, da su pretvoreni u poslušnu masu.

Bilo bi za očekivati da se u zemlji u kojoj je nekada postojala visoka svest o sindikalnim pravima radnika i gde je on bio na pijedestalu, sačuva tradicija radničke hrabrosti i slobodne misli, ali ispalo je suprotno.

Nema radničkih pobuna, nema velikih štrajkova, ne postoji sindikat kao snaga, postoje samo korumpirane vođe sindikata koje žive lagodno i predstavljaju deo političke elite, a ne radničkog pokreta i samim tim ne postoji nikakva zaštita radnika u zemlji koja se koliko juče ponosila činjenicom da je radničko-seljačka zemlja.

Radili ste i Selenićevo „Ruženje naroda u dva dela“. Sad ga imamo van pozorišne scene kao politički govor, vlast često upravo taj narod proglašava lenštinama i neradnicima.

– Ogroman je udeo nas kao građana i glasača u krivici koja se tiče toga ko i kako vlada ovom zemljom. Dozvolili smo sebi da nas ljudi od nemorala uče moralu, da nas suštinske kukavice uče hrabrosti, nepošteni ljudi poštenju i tako dalje. Dozvolili smo da ceo jedan sistem vrednosti bude okrenut naglavačke.

Moram da priznam da u poslednje vreme mnogo toga više imam protiv onih koji trpe nego protiv onih koji vladaju. Ti koji vladaju, vladaju zbog našeg kukavičluka i zbog nepostojanja svesti šta su naša građanska prava.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here