„Zemlja se u velikoj meri oslanja se na radnu snagu iz inostranstva. Postoji program, takozvani „radni odmor“, pomoću koga dobrim delom obezbeđuju jeftinu radnu snagu koja dolazi da vidi Novi Zeland, a istovremeno i da radi. Agrokultura je u velikom problemu, trenutno nema ko da bere voće, sazrelo, ostaje na zemlji, nema ko da ga pokupi“, ističe Bajić.
On ima reči hvale za Vladu Novog Zelanda, koja je, kako kaže, shvatila ozbiljnost krize i pomogla gotovo svakog zaposlenog u zemlji.
„Malo ko od radnika je bio na poslu u vreme „zaključavanja“. Vlada je plaćala te četiri nedelje 80 odsto plate, svim zaposlenima. Kompanije koje su uspele da dokažu da im je
prihod spao ispod 30 odsto, dobijale su subvencije, a država im i dalje pomaže na isti način“, kaže Bajić.
Publika na stadionima
U zemlji koja se rešila korona virusa i dalje postoji preporuka da se nose maske, ali na to građane niko ne tera, pa se ponašaju onako kako osećaju da treba. Nema ni organizovane dezinfekcije objekata i restorana. Život se bezmalo potpuno vratio u normalu, a Bajića raduje što se to odnosi i na sportska takmičenja.
„Mi smo verovatno jedina zemlja na svetu koja ima publiku na stadionima. Pratio sam „Bledislou kup„, reč je o ragbiju, to je kup tri nacije, ali Južna Afrika je odustala, nisu mogli da zbog korone pokupe svoje igrače po svetu.
Izveštavao sam sa utakmica iz Oklanda i Velingtona, gde je na stadionu bilo trideset, u Oklandu i četrdeset hiljada ljudi, što je kapacitet stadiona, nema sporta bez publike“, kaže Bajić na kraju razgovora za Sputnjik.
(Sputnjik Srbija)
