Hrvatska tajna služba SOA objavila je izveštaj u kojem je ocenila političko stanje u Srbiji, Crnoj Gori, ali i drugim zemljama regiona.
„Srbija i dalje na spoljnopolitičkom i bezbednosnom planu nastoji da balansira u odnosima između Rusije i Zapada. Primera radi, kao kandidatkinja za članstvo u EU, Srbija i dalje ne sledi restriktivne mere EU protiv Rusije. Tokom ove godine Srbija je značajan fokus stavila i na javno promovisanje jačanja odnosa s Kinom“, stoji u šestom javnom izveštaju hrvatske tajne obaveštajne službe SOA, prenose „Novosti“.
SOA konstatuje da su „i dalje prisutne pojave velikosrpskog ekstremizma u pojedinim državama.
Precizira se da se to manifestuje negiranjem teritorijalne celovitosti i suvereniteta Hrvatske, ali i drugih država, poput Kosova, BiH i Crne Gore“.
„Ovaj se ekstremizam javno očituje kroz istupe i okupljanja velikosrpskih ekstremističkih organizacija, kao i korišćenje drugih javnih okupljanja, u kojima se, uz ekstremističke poruke, uništavaju i hrvatski državni simboli. Velikosrpski ekstremizam propagira i poruke protiv širenja EU i NATO-a na jugoistok Evrope, uz isticanje privrženosti Rusiji“, navodi SOA.
Hrvatski obaveštajci ocenili su i događaje u Crnoj Gori, utvrdivši da „situacija obeležava društveni rascep između prozapadnih suverenističkih snaga i prosrpskih snaga, koje su protiv članstva Crne Gore u NATO-u, te za snažnije vezivanje Crne Gore uz Rusiju“.
SOA navodi da su prilike na jugoistoku Evrope, od BiH i Srbije do Makedonije i Albanije, i dalje nestabilne i da su neke od tih država opterećene pojavama radikalnih islamističkih i nacionalističkih snaga.
Zaključak SOA je da je bezbednosna situacija u Hrvatskoj stabilna i da prošle godine nije bilo ni događaja, ni pojava koje bi u većoj meri ugrozile bezbednosne prilike.
„Trenutno ne postoje naznake, niti vidljivi potencijali značajnije destabilizacije bezbednosnih prilika“, poruka je iz godišnjeg izveštaja, uz naglasak da ekstremizam u Hrvatskoj nema ni snagu, ni podršku javnosti.
Istovremeno, navodi se da pojedine države prikupljaju podatke, a ponekad i aktivno obaveštajno deluju prema Hrvatskoj.
„Radi se o državama koje sa Hrvatskom imaju otvorena pitanja ili Hrvatsku, samostalno ili u sklopu evroatlantskih integracija, vide kao suparnika ili bezbednosno-politički izazov“, piše u izveštaju, ali se ne navodi o kojim je zemljama reč.
