Iako ispitivanja javnog mnjenja u Rusiji sugerišu da javnost u velikoj meri podržava „specijalnu vojnu operaciju“ koju ruska vojska već više od dva meseca sprovodi u susednoj joj Ukrajini, određeni pripadnici ruske elite, naročito oni koji su se obogatili pre nego što je aktuelni predsednik Vladimir Putin došao na vlast, počeli su da progovaraju protiv ruske invazije.
Mnogi od njih u tim su se ne preterano glasnim istupima ipak fokusirali na vlastite probleme. Sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji su kao nova Gvozdena zavesa i ruski tajkuni zbog njih ne mogu da pristupe desetinama milijardi dolara kojima su raspolagali pre rata u Ukrajini, prenosi Vašington post.
– U jednom su danu uništili stvari koje su se gradile godinama. To je katastrofa, rekao je jedan biznismen koji je na dan početka invazije pozvan na sastanak s predsednikom Putinom.
Bela kuća je u četvrtak ruskim oligarsima donela još loših vesti kada je objavila predlog da se njihova blokirana imovina proda na otvorenom tržištu i zarada da Ukrajini.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
Najmanje četiri oligarha koji su se obogatili u mandatu Putinovog prethodnika Borisa Jeljcina već su napustila Rusiju. Najmanje četiri visokopozicionirana zvaničnika podneli su ostavke i napustili zemlju. Među njima se našao i Anatolij Čubajs, posebni savetnik Kremlja za održivi razvoj i vođa privatizacije za vreme Jeljcina.
Drugi visokorangirani zvaničnici koji su nužni za funkcionisanje zemlje nisu pošli njegovim koracima. Neki ne mogu da odu čak i kad bi to hteli. U takvom je „zatvoru“, na primer,
guvernerka centralne banke Ruske Federacije Elvira Nabjulina. Ona je ostavku ponudila nakon što je Zapad Rusiji nametnuo sankcije, ali Putin je odbio da je prihvati.
Više ruskih milijardera, visokopozicioniranih bankara, visokopozicioniranih zvaničnika i bivših zvaničnika reklo je da ih je Putin zavarao i da osećaju da se na njega ne može uticati jer užim krugom njegovih najbližih saradnika dominira šačica tvrdolinijaša iz sektora bezbednosti. Nezadovoljni su u svojim dosadašnjim javnim istupima na tu temu bili prilično suzdržani i uglavnom su se fokusirali na pitanje ruskog odgovora na sankcije.
Niko od njih nije direktno kritikovao Putina.
Vladimir Lišin, čelnik jednog od četiri najveća proizvođača čelika u Rusiji, kritikovao je predlog da se stranci nateraju da niz sirovina plaćaju isključivo u rubljima. Lišin je u
razgovoru za jedne moskovske novine rekao da bi usvajanje tog predloga dovelo do „izbacivanja“ Rusije s međunarodnih tržišta. Vladimir Potanjin, vlasnik firme za rudarenje nikla i paladija „Nornickel“ i jedan od arhitekata privatizacije koja je u Rusiji sprovedena 1990-ih godina, upozorio je da će predlozi da se zapleni imovina firmi koje su zbog rata napustile Rusiju uništiti poverenje investitora.
Poslovni magnat Oleg Deripaska rat u Ukrajini nazvao je „ludilom“ te predvideo da će ekonomska kriza koja je zbog sankcija zadesila Rusiju biti gora od one koja je zemlju pogodila 1998. godine. Uz to, tvrdio je da Putinova ekonomska politika nije rezultirala rastom ruske ekonomije i plata njenih građana. Rekao je i da će se Rusija „dugo stideti“ rata u Ukrajini, ali i dodao da je za njega podjednako kriv Zapad.
