Srbija je za nešto više od decenije izgubila stanovnika gotovo onoliko koliko ih živi u tri Kragujevca. Podaci najnovijeg popisa stanovništva pokazali su da u zemlji, u odnosu na 2011. godinu, ima manje oko pola miliona žitelja.
Srba je sada 6.690.887, odnosno 495.957 (6,9 odsto) manje nego ranije.
Kako su nas brojali?
Dobra vest je, međutim, da su podaci mogli da budu i mnogo gori.
„Nisam očekivao ove rezultate, jer su moje procene pokazivale znatno veći pad populacije. Predvideo sam da će popis pokazati da imamo 6,5 miliona građana. Iznenađen sam pošto su u demografiji iznenadna odstupanja relativno retka“, ističe demograf Ivan Marinković.
Njemu, kako kaže, uopšte nije jasno kako je Republički zavod za statistiku došao do
ovakvih podataka, a posebno ga zbunjuje onih 218.000 ljudi koji su „administrativno dodati“ (nisu direktno popisani, već su informacije dobijene povlačenjem podataka iz različitih državnih baza).
„Da li je to stanovništvo bojkotovalo popis, ili nije popisano iz nekog drugog razloga? Pošto pratim trendove, znam da je prirodni priraštaj u tom periodu bio negativan za gotovo pola miliona, odnosno 471.000. ljudi. Ispada da nam je migracioni saldo (broj ljudi koji su se iselili) oko 25.000, što je prilično neočekivano, jer su sve procene, uključujući i onu RZS-a, pokazivale da samo na godišnjem nivou imamo negativan migracioni saldo od 15,20 hiljada. Nije mi jasno kako je ispalo da se za 11 godina iselilo ljudi koliko je procenjeno da se iseli za samo jednu godinu“, navodi Marinković.
Njega zanima i da li su popisom među pomenutih 200.000 ljudi „viška“ u odnosu na procene obuhvaćeni i stranci, najpre Rusi koji žele da žive u Srbiji duže od godinu dana.
„Očekujem objašnjenja da bismo svi mogli da razumemo kako je rezultat popisa pozitivniji nego što smo očekivali“, ističe sagovornik portala RT Balkan.
Različiti popisi – neuporedivi
Za demografa Vladimira Nikitovića rezultati nisu neočekivani, ali on ističe da ovaj popis nije moguće porediti s onim prethodnim koji nije obuhvatio većinu stanovništva iz Bujanovca i Preševa, a nije imao ni „imput“ iz administrativnih izvora.
Naš sagovornik napominje i da postoji razlika u tome kako su popisivani ljudi koji su u inostranstvu – sada je uključen koncept namere, odnosno ukućanin je davao procenu da li će član domaćinstva biti u inostranstvu duže, odnosno kraće od godinu dana (u tom slučaju je popisivan).
„Sve susedne zemlje prošle godine su imale popis, a Bugarska, koja je Srbiji slična po svim demografskim karakteristikama, imala je pad od 11,5 odsto. Hrvatska nešto malo ispod 10 odsto. A mi značajno niže, tj. 6,9 odsto manje stanovnika. Pitam se kako je to moguće“, čudi se Ivan Marinković i napominje da je prethodni popis bojkotovalo šezdesetak hiljada ljudi.
Bela kuga će potrajati
Smanjenje broja stanovnika problem je istočne Evrope, iako negativan prirodni priraštaj imaju i zemlje Zapada. Njima, međutim, prosek izvlači pozitivni migracioni saldo, tj. to što imaju više doseljenika nego iseljenika, pa tako podmlađuju starosnu strukturu.
„Naše stope rađanja su na evropskom proseku, jer čitava Evropa nema dovoljan broj rađanja za prostu reprodukciju, tj. novorođena deca ne mogu da zamene roditelje. Niko to nema ni uz izdašnija izdavanja i mere populacione politike koje traju znatno duže.
