Učestale vojne vežbe kineske vojske u blizini ostrva ukazuju da Peking ne samo da nije otpisao mogućnost vojnog sukoba na Tajvanu, već da je za njega i te kako spreman.
Učestale vojne vežbe kineske vojske u blizini Tajvana ukazuju da je Peking spreman da, ukoliko to bude bilo potrebno, primeni vojnu silu ne bi li vratio Tajvan, ali i da bi takav scenario vrlo verovatno podrazumevao pobedu Kine čak i u slučaju mešanja SAD, ocenjuje se u analizi „Jurejžan tajmsa“.
Poseta predsednice Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi Tajvanu početkom avgusta bila je važna prekretnica za situaciju u Tajvanskom moreuzu, pošto je nagovestila da bi Vašington mogao da prekorači ono što Peking smatra „crvenim linijama“ kada je u pitanju tzv. nezavisnost Tajvana.
Nakon Pelosine posete, Kina se upustila u intenzivne vojne vežbe u blizini ostrva, što su tajvanski zvaničnici nazvali „pripremom za blokadu“, kako je nedavno ukazao Rojters.
Komanda istočne vojne oblasti Narodnooslobodilačke armije (PLA) tom prilikom je saopštila da je svrha manevara „strogo odvraćanje SAD i Tajvana koji nastavljaju sa političkim trikovima i podrivaju mir i stabilnost širom Tajvanskog moreuza.“
Vežbe su takođe služile identifikovanju i uklanjanju potencijalnih slabih tački u dejstvovanju kineske vojske, uključujući tu iskrcavanje iz amfibija, protivvazdušnu odbranu, izviđanje, komunikaciju, signalizaciju i vazdušnu dominaciju, ukazuje „Jurejžan tajms“.
Dalje, činjenica da su se vežbe nastavile mesecima nakon Pelosine posete ukazuje da je Kina i te kako spremna za mogući okršaj sa snagama SAD i Tajvana.
Najskorija kineska vojna delovanja
Delovanje kineske vojske pogotovo se dalo primetiti krajem prethodnog meseca. PLA je poslala 12 letelica (uključujući pet H-6K bombardera) i četiri broda ka Tajvanu, dok su
narednog dana u južni deo tajvanske vazdušne zone ušla četiri lovca J-10, jedan dron BZK-005, kao i protivpodmornički avion Y-8Q (takođe poznat pod oznakom KQ-200).
Komanda južne vojne oblasti Narodnooslobodilačke armije pokazala se kao ključna za potencijalnu kinesku vojnu intervenciju na Tajvanu, pošto bi upravo iz tog pravca vojska SAD mogla da pokuša da razbije kinesku blokadu ostrva, ukazuje se u analizi.
„Jurejžan tajms“ podseća da je prošlog četvrtka Istočna flota kineske vojske testirala amfibijski nosač helikoptera tipa 075 uz prateća ispitivanja oružja u Istočnom kineskom moru.
Istog dana, „Saut Čajna morning post“ je izvestio da su kineski marinci, koje opisuje kao „ključne za bilo kakav napad na Tajvan“, započeli u intenzivne vežbe.
Manevri kineskih marinaca odvile su se na moru, kopnu i u vazduhu, kombinujući nekoliko tipova zadataka poput „otklanjanja prepreka, izviđačkih misija i jedinstvenog delovanja u okviru bataljona.“
U vežbe je bilo uključeno i „desetine oklopnih amfibija i desantnih brodova, dok su helikopteri vršili izviđanje, a udarne jedinice vežbale infiltriranje i napadanje neprijatelja s leđa.“
Kako navodi „Jurejžan tajms“, kineske vojne letelice poslednji put su ušle u tajvansku vazdušnu zonu 8. decembra, kada su četiri višenamenska borbena aviona J-10s i jedan izviđački dron CH-4 preleteli preko severnog dela ostrva, četiri lovca J-16s u centralnom regionu i jedan transportni avion Y-8 ASW i jedna bespilotna letelica BZK-005.
Ko je spreman za sukob – a ko nije?
Direktor Pacifičkog foruma, instituta za istraživanje međunarodnih odnosa u Indo-Pacifiku, Džon Hemings izjavio je tokom onlajn izlaganja na Institutu Hadson da kineski predsednik Si Đinping ima „vrlo jasan vremenski okvir“ za prisajedinjenje Tajvana, i dodao da primena kineske vojne sile nije isključena, iako se Peking zvanično zalaže za rešavanje problema diplomatskim putem.
On je takođe ukazao da se vojne pripreme SAD za moguću intervenciju na Tajvanu ne odvijaju dovoljno brzo, te da Vašington ne bi bio u stanju da uspešno odgovori na potencijalni kineski napad.
