Profesor Beogradskog univerziteta Ratko Ristić kaže da istražne radnje u okolini Loznice i Valjeva kada se radi o ispitivanju rezervi litijuma jesu „praktično probni balon za celu Srbiju, jer te rezerve litijuma su prisutne i u Gornjem Milanovcu, na teritoriji Čačka, Požege, Rekovca, Jagodine, i na 60 lokacija je izdato nešto što se zove istražno pravo za litijum i govori se o stotinama hiljada hektara teritorije Srbije koje bi bile eventualno ugrožene tom eksploatacijom.
– Nažalost, forma u kojoj se litijum nalazi u ovim overenim rezervama u Srbiji je u mineralu jadaritu koji je jedinstven kao mineral, ali je najgora moguća forma koja sadrži litijum, bor i neke ostale atraktivne elemente, i hemijsko-tehnološki procesi koji bi se primenili doveli bi do potpune devastacije prostora, jer pre samog procesa bi trebalo ukloniti ogromne površine kvalitetnog zemljišta, šuma, raseliti lokalno stanovništvo, i tu se postavlja i pitanje suvereniteta – ko je nosilac suvereniteta u Srbiji – da li građani i država Srbija ili profitni interesi stranih kompanija – pita profesor.
On podseća da je pre nekoliko meseci bio skup u Lukovcu kod Valjeva, gde se tokom istražnih radova izlila jedna bušotina, „zagađena je voda, višestruko su povećane
koncentracije litijuma, arsena, bora u vodi, došlo je do uginuća stoke i narušavanja zdravlja domaćina u čiji bunar je prodrla ta voda“.
Ko u ime Vlade pregovara o fabrici litijumskih baterija?!
– To je paradigma onog što bi se dešavalo ako bi krenula masovna istraživanja i eksploatacija litijuma – upozorava on.
Ističe da „treba imati na umu činjenicu da svi iz Evrope koji govore o tome kako Srbija treba da koristi svoje potencijale, Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije, i čak imate jedan artikulisan termin – ‘žrtvovana zemlja’“.
– To koriste brojni evropski političari, a sekretar za unutrašnju trgovinu EU Tijeri Breton govori o tome da Evropa po svaku cenu treba da iskoristi sve svoje potencijale često i na uštrb nekih ekoloških standarda.
Postavlja se osnovno pitanje zašto bi Srbija pothranjivala industrijske i profitne interese bogatih evropskih kompanija koje isti taj litijum imaju i u Engleskoj, i u Nemačkoj, i u Francuskoj, Finskoj, Portugalu.
Zašto Srbija mora da žrtvuje svoj prostor, zdravlje svog stanovništa, svoje prirodne resurse da bi smanjila disbalans u nekom poređenju sa Kinom, kada su u pitanju retki elementi i minerali – ukazuje Ristić.
Toma Mona briljira: Litijum bio šansa da izmislimo internet
Dodaje da misli „da se ovde prelama nešto što je vizija odgovorne državne politike koja je zagledana u budućnost i vrlo lukrativnih, prizemnih i neprimereno niskih interesa nekih u našoj političkoj nomenklaturu, koji su veoma povezani sa interesima stranih korporacija“.
