Davanje autokefalnosti tzv. MPC govori i o jednoj velikoj eroziji SPC, to je urušavanje bilo kakvog dostojanstva SPC, ocenio bivši dopisnik Tanjuga iz Londona
„Daćemo (svetinje) i drugima. To je jedan vrlo opasan proces, koji svedoči o starim namerama, prije svega, zapadnih krugova – koji su sada oživeli rat protiv pravoslavlja. Drugo, to govori i o jednoj velikoj eroziji Srpske pravoslavne crkve, to je urušavanje bilo kakvog dostojanstva Srpske pravoslavne crkve.
Nije samo pod pritiscima (da prizna autokefalnost MPC) bio samo patrijarh German, pre njega je bio patrijarh Kiril, koji je bio Makedonac, tj. iz Makedonije (g. LJepojević ovde verovatno misli na Vikentija II, patrijarha od 1950. do 1958, svetovno ime Vitomir Prodanov – prim. Stanja stvari), koji je umro posle tri godine. On je bio protiv makedonske crkve, ali je bio pod takvim pritiscima političke vlasti u tom vreme da je vrlo brzo umro.
Onda je došao German. Prevedeno na običan jezik, Germanova pozicija je bila takva da je rekao vlastima: ’ Mi smo protiv toga, a vi radite šta hoćete – to je ionako vaša ideja.‘ Mi smo protiv toga. I onda je nađen taj kompromis, 1959. godine, da oni imaju neku vrstu autonomije a da su dio Srpske crkve, i to je trajalo do 1967. kada su oni odbacili tu autonomiju i samoproglasili sebe za crkvu koju niko nije priznao.
Srpska pravoslavna crkva je došla u situaciju da slijedi političke zahteve. To je oživljeno tako što je Severna Makedonija bila na putu da uđe u NATO, pa je postala članica NATO-a – kako to da oni nemaju crkvu?! A to što je makedonska nacija nepostojeća – proglašena je 1945. godine!
Drugo, da oni pristanu da se zovu (to je takođe jedna velika igra) „Makedonska pravoslavna crkva – Ohridska arhiepiskopija“, a Ohridska arhiepiskopija nikad nije bila slovenska. Ni srpska, ni bugarska – nego grčka! I šta ćemo sada, možda Grci budu korišćeni kao remetilački faktor? Sledeće, mi smo pristali da nas Makedonska crkva zove sestrinskom crkvom! To je laž, mi smo inače dali tomos o autokefalnosti kao Majka Crkva. I onda nas oni tako (sestrinskom crkvom) zovu pred našim patrijarhom.
Mislim da je ovaj patrijarh odgovoran za rušenje autoriteta Crkve. Ako uradite ovo (date autokefalnost), onda će taj isti koji je pritisnuo politički Beograd da Crkva to uradi u Makedoniji tražiti da Crkva to uradi u Crnoj Gori, sutra u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj… To je jedno strašno nerazumevanje, i to je izdaja! Usuđujem se da kažem da je to izdaja, i to ne samo Srpske pravoslavne crkve nego i izdaja interesa srpskog naroda. Da li je ovaj patrijarh zbog toga i doveden, to ćemo da vidimo!
U svakom slučaju, mnogo više nego u komunističkom periodu, Srpska crkva je sluga političke vlasti. Izvinjavam se, ovo je oštro, ali je tako. Takođe, zašto Srpska pravoslavna crkva ne diže nijedan glas za ovaj homoseksualni evropski festival koji treba da se održi u septembru u Beogradu?
Mi ćemo u velikoj meri da finansiramo tih sedam dana ludila evropskih homoseksualaca, lezbejki i transrodnih osoba, a Srpska crkva ni riječ da kaže… Možda ne može da promeni političku odluku, ali SPC može da se izjasni, kao što se izjasnila Bugarska crkva.“