Ako Rusija prestane da isporučuje obogaćeni uranijum američkim energetskim kompanijama to bi moglo dovesti do gašenja nuklearnih elektrana u SAD, a samim tim i do naglog skoka cene struje, što će pogoditi potrošače, a i privredu te zemlje.
Pitanje je li će se Moskva odlučiti na takav korak, ali nije tajna da je Rusija razmatrala takvu mogućnost kao odgovor na američke sankcije u energetskom sektoru, kaže za Sputnjik Aleksandar Uvarov, ruski ekspert za nuklearnu energetiku.
„Prvo, želim da naglasim da Rusija isporučuje obogaćeni uranijum, što je veoma važno. To nije uranijum koji se dobija iz zemlje, nego prerađen na poseban način, u centrifugama, a to je ‘haj-tek’, visoka tehnologija. Komercijalne isporuke takvog proizvoda u svetu vrše samo tri kompanije – ruska korporacija ‘Rosatom’ i dve evropske kompanije: ‘Eurenco’ koja je u vlasništvu Nemačke, Holandije i Velike Britanije, i ‘Orano’ u vlasništvu Francuske… Manje tehnologije postoje još u Kini, Brazilu, čak i u Iranu, ali one ne rade na svetskom tržištu“, objašnjava Uvarov.
Američki eksperti su zabrinuti zbog mogućnosti da bi Rusija samo jednom svojom odlukom mogla da zaustavi rad nuklearnih reaktora u SAD, jer bi to, kako upozoravaju, moglo da dovede do gašenja reaktora zbog čega će cene električne energije skočiti čak i iznad trenutne inflacije.
Amerika u neobranom grožđu
U slučaju da Rusija stavi embargo SAD će biti primorane da traže druge dobavljače na tržištu uranijuma, dok će Rusija lako naći nove kupce, jer se nuklearne elektrane i dalje grade u mnogim zemljama sveta, što će stvoriti dodatnu potražnju na tržištu.
„Mogu li Amerikanci da nađu zamenu ruskom uranijumu? Mogu. Prvo se mogu obratiti evropskim dobavljačima sa zahtevom da povećaju isporuke Americi. To je moguće, ali po mom mišljenju Evropljani neće moći u potpunosti da zatvore tu rupu koja se može stvoriti“, kaže Uvarov.
Druga opcija, o kojoj se poslednjih godina stalno govori u SAD, jeste stvaranje sopstvenog komercijalnog proizvođača, dodaje ekspert.
„Pominje se kompanija pod nazivom ‘Centrus’, ali ja u to ne verujem, jer SAD, začudo, nikada u svojoj istoriji nisu imale centrifugalno obogaćivanje uranijuma. Koristili su zastarelu tehnologiju koja troši dosta energije, a poslednja fabrika je zatvorena 2013. godine. Amerikanci nemaju savremene tehnologije spremne za komercijalnu upotrebu, što je iznenađujuće. Pokrenuli su taj proces obogaćivanja uranijuma, ali nisu mogli da ga učine komercijalnim“, kaže Uvarov.
Paradoksalno je to što je nedavno grupa američkih senatora – republikanaca zahtevala da se uvede embargo na isporuku ruskog uranijuma koji je dosad bio izuzet iz sankcionih mera, jer je došlo vreme da se „zauvek uklone svi ruski energenti sa američkog tržišta“, a paradoks je još veći ako se zna da SAD nemaju sopstvenu proizvodnju uranijuma i da u velikoj meri zavise od ruskog obogaćenog uranijuma.
Konkretno, Rusija pokriva 20 odsto američkih potreba za obogaćenim uranijumom. Dakle, to znači gubitak od 20 odsto proizvodnje, kaže za Uvarov.
„To zaista može da stvori poteškoće američkim nuklearnim elektranama, naravno, ne svima. U najgorem slučaju, reč je o 20 odsto, ali u stvarnosti će biti manje. Takođe, ne treba zaboraviti da su nuklearni naučnici štedljivi ljudi, a nuklearne kompanije širom sveta uvek imaju rezerve. Ove rezerve dozvoljavaju da se situacija rastegne, u zavisnosti od toga kako se radi i kolike su te rezerve. To može biti oko godinu dana, dve, pa čak i tri godine“, objašnjava Uvarov.
