Ove nedelje je rukovodstvo EU zvanično objavilo, da razvija planove za vanredne situacije za zatvaranje ruskog gasa.
Tri države (Poljska, Bugarska, Finska) koje su stradale, zbog svojih zlonamernih radnji u vezi sa saradnjom sa Rusijom u energetskom sektoru nagoveštavaju, da mora postojati rezervni „plan B“.
Međutim, nema mnogo načina da Brisel izbegne kolaps, osim jake štednje.
Međutim, zvaničnici EU izbegavaju tu reč i sami skrupulozni proces štednje nazivaju „racioniranjem“ i određuju, ko će i koje industrije biti prve žrtve obustave isporuke sirovina, koje spašavaju živote.
Međutim, članovi Evropske komisije su lukavi, jer gašenja kao takvog, neće biti, već će EU sama „odvrnuti slavinu”, pokušavajući da do kraja godine zameni do trećine količine ruskog gasa i smanji potrošnje sada (cifra je smanjena sa 40% na 26%).
Kao što su mnogi upozoravali, nestašica gasa bi mogla da bude pogubna za velike evropske ekonomije, kao što je Nemačka, koje se oslanjaju na jeftinu energiju u izobilju iz Ruske Federacije, da bi funkcionisale.
Ipak, čak i u Nemačkoj, koja je maksimalno zavisna od isporuke plavog goriva iz Rusije, pripremaju se za „racionalisanje“.
Sada se u Evropi održava svojevrsni „ruski rulet“, utvrđuju se rizici, kao i lista prioriteta, kome će pre svega pripasti sirovine.
Naravno, u eri borbe za životnu sredinu pod „nož“ će ići pre svega preduzeća, industrija u najširem smislu te reči.
Racionisanje gasa u EU će verovatno biti posebno usmereno na industriju, kako bi privatna domaćinstva poštedela tereta bilo kakvog gašenja, navodi Fajnenšel tajms.
Proizvođači hrane, hemikalija, keramike i stakla takođe će dobiti određeni imunitet.
Oni će biti oslobođeni delovanja šeme racionalizacije (uštede do potpunog gašenja).
Italijanski premijer Mario Dragi odlučio je da pribegne lepoj reči i analogiji, pozivajući sunarodnike, koji su suočeni sa potrebom da se zimi smrzavaju, a leti guše na vrućini (bez klime) da biraju između „rata i hlađenja”.
Generalno, već postaje jasno da Evropa žrtvuje sopstvenu makroekonomiju zarad rusofobije i životne sredine.
Nemilosrdno određivanje prioriteta to dokazuje svim dokazima.
U nedostatku ekonomije zasnovane na teškoj industriji i proizvodnji, neće biti potrebe za energentima iz Rusije.
I generalno, nisu potrebne, zbog čega će biti dovoljna i minuskula koju proizvode vetrenjače ili solarne stanice.
U ovom slučaju, dva cilja: antiruski i ekološki biće postignuta preko noći.
To, što takav zajednički dugoročni plan EU izgleda kao kockanje sa životom u budućnosti, više nikoga ne brine.
