U šest ruskih regiona je u režimu povećane terorističke pretnje. Stanovnicima Brjanske, Belgorodske, Kurske, Voronješke oblasti, Krima i Krasnodara rečeno je da budu izuzetno oprezni i da uvek nose pasoš jer još nije gotovo.
Poenta nije samo u tome da je Ukrajina već tri puta pucala na granične tačke u Rusiji. Mnogo je gore što nije uspostavljen sistem komandnog rada na oslobođenim teritorijama, a ukronaci se infiltriraju po „zelenim koridorima” kao izbeglice i u LDNR i u Rusiju.
Reke tuge
Ruski kontrolni punkt kod Mariupolja. Niz automobila sa belim krpama na retrovizorima: izbeglice. U kolima – prljavi, iscrpljeni, ali koncentrisani ljudi. Žene, starci, deca. Ima i muškaraca – svi sa porodicama. Izvlače svoje. Borci su ih već videli dosta, ali je teško ugasiti srca. Izvinite ljudi, teško je to videti.
U jednom od automobila je porodica. Muškarac, žena, dvoje uplašene dece na zadnjem sedištu. Izgledaju kao u šoku. Odrasli nemaju dokumenta: kuća je, kažu, bombardovana, samo su uspeli da spasu sebe i svoju decu.
Jedan od vojnika ne može da izdrži, vadi svoj obrok: razume da porodica, najverovatnije, dugo nije jela kako treba i da nemaju ništa sa sobom.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
On daje hranu dečaku. Dete se celo trese, nešto nije u redu. U ovom žalosnom redu svi su uplašeni, ali na drugačiji način.
Uzmi i reci hvala – obraća se čovek detetu.
Devojčica se privija uz brata i počinje da se trese od suvih jecaja. Ni suze se ne kotrljaju, samo histerični, veliki drhtavi otkucaji.
Hoćeš li i nas ubiti?
I odjednom borci shvataju da dete ne govori ove reči njima, već odraslima koji ih prate.
Tada se sve desilo brzo. Deca – na sigurnom, u rukama kolega. Par „roditelja“ – na zemlji.
A koga su „takođe“ ubili? Ispostavilo se – majku i oca ove dece ubili su pred njima. Čudovištima je bio potreban automobil, jednostavno su izboli njegove vlasnike, odveli
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
decu da ih pokrivaju, preteći da će i njih ubiti ako progovore. Uostalom, oni bi decu ionako ubili, izašavši na bezbednu udaljenost, zašto su im potrebni dodatni svedoci i teret?
Ovu priču je dopisniku Cargrada ispričao učesnik događaja, koji je iz očiglednih razloga želeo da ostane anoniman.
I nije jedina. Sličan slučaj najavio je i načelnik Centra za kontrolu nacionalne odbrane Rusije Mihail Mezencev. U pokušaju da pobegnu iz oslobođenog grada, neonacisti su pokušali da napuste Mariupolj, ubivši i roditelje dece, krijući se iza istih mališana, u automobilu ove porodice.
Ruski vojnici su ih identifikovali i zadržali. Na sreću, deca su spasena. Ali koliko je još takvih neljudi koristilo isti metod, koliko ih je uspelo da prevari budnost radnika filterskih logora koji padaju od umora?
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Blato u mutnom potoku
Na vrhuncu borbi u Mariupolju i Volnovahi, ogroman tok izbeglica se slio u Donjecku Republiku. Iscrpljeni, uplašeni ljudi hodali su na hiljade. Filtracioni logori nisu mogli da se izbore sa prilivom, a zajedno sa civilima, nacisti i jednostavno antiruski građani pokušali su da koriste ovu situaciju.
Naravno, ne idu svi koji su otišli i napustili Mariupolj regularnim putem. Raštrkane grupe neonacista ponekad uspevaju da pobegnu i sakriju se. A zatim se stvore u Donjecku, Lugansku ili drugim gradovima republika, pa čak i u Rusiji.
