Ruska specijalna operacija u Ukrajini i informacije sa fronta samo na prvi pogled zamagljuju krizu u senci koju je stvorio rat: dugoročna šteta po globalni sistem ishrane koja će verovatno povećati glad, poremetiti tržišta, promeniti korišćenje zemljišta i vode, piše američki magazin Vajerd (Wired).
Ministarstvo poljoprivrede SAD, Služba za svetsku poljoprivredu, objavilo je mape prinosa osnovnih žitarica i uljarica po regionima u Ukrajini za period od 2016-2020. godine, koje
najbolje oslikavaju koliko je poljuljano globalno tržište osnovnih namirnica, ako se uzme u obzir da je Ukrajina uz Rusiju u svetskom vrhu kao izvoznik pšenice, suncokreta i drugih žitarica i uljarica.
Naime, sudeći po regionalnim podacima o udelu prinosa, veći deo ukrajinskih oranica koje daju najveću količinu pšenice nalaze se upravo u zoni teških borbi ruske vojske i snaga Kijeva.
Slično je i sa područjima na kojima je kukuruz glavni usev, na osnovu prinosa.
Pogledajte i mapu prinosa suncokreta, Ukrajina je u svetskom vrhu kada je proizvodnja i izvoz ove uljarice u pitanju.
Rusija i Ukrajina su žitnice Evrope. Međunarodni institut za istraživanje prehrambene politike procenjuje da njihov izvoz predstavlja 12 procenata svih kalorija u hrani kojima se trguje u svetu.
Ove dve zemlje čine skoro 30 odsto svetskog izvoza pšenice, skoro 20 odsto izvoza kukuruza i više od 80 odsto svetske ponude suncokretovog ulja. Taj izvoz
je u zastoju iz različitih razloga – u Ukrajini zbog ruske invazije, a u Rusiji zbog globalnih sankcija – ali neto efekat je isti. Kao da su Ajova i Ilinois, srce američke proizvodnje žitarica, strgnuti sa mape, upozorava američki magazin.
Ukrajinska vlada donela je zabranu izvoza pšenice, zajedno sa pošiljkama ovsa, prosa, heljde i stoke, čuvajući ih za potrebe svog naroda, ali čak i kada ta zabrana bude prestala,
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
pitanje je koliko i kakvih useva će dolaziti sa ratom devastiranih područja i kada će Ukrajina moći da se vrati na izvoz u punom kapacitetu.
Kriza useva u Ukrajini ima nekoliko komponenti. Roba koja je već požnjevena – na primer kukuruz iz prošle jeseni – ne može se transportovati van zemlje; luke i brodske rute su zatvorene, a međunarodne trgovačke kompanije su prestale sa
radom radi bezbednosti. (Osim toga, dok ti usevi leže u kontejnerima, uništavanje električne mreže u zemlji dovodi do kvara uređaja za kontrolu temperature i ventilacije koje sprečavaju da se usevi ubuđaju.) Ovogodišnja pšenica, koja će biti gotova u julu, ne može biti požnjevena ako nema goriva za kombajne i bez rada za njihovo pokretanje. Poljoprivrednici se bore oko toga da li da sade za sledeću sezonu – da li uopšte mogu da nabave seme i đubrivo. (Rusija je najveći svetski izvoznik đubriva; obustavila je isporuke prošle nedelje.)
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Globalne cene hrane su skočile na najviši nivo pre nego što je rat uopšte počeo, zahvaljujući pritisku koji je pandemija kovida izvršila na lance snabdevanja, a cene pšenice su sada na vrhuncu od 14 godina. Analitičari brinu da će zemlje koje najviše kupuju pšenicu iz Ukrajine – pretežno u Africi i na Bliskom istoku – imati problem da plate kako cene rastu.
„Ne samo da te zemlje dobijaju veliki deo pšenice iz Ukrajine i Rusije, 80 odsto u nekim slučajevima, već je najveći deo ishrane u tim mestima hleb“, kaže Megan Konar, istraživač politike vode i hrane i vanredni profesor građevinskog i ekološkog inženjerstva na Univerzitetu Ilinois.
