Eventualni međuetnički sukob u Bosni i Hercegovini vojne snage SAD i članica NATO mogli bi da smire sa oko 60.000 vojnika i troškovima od 18 do 24 milijarde dolara u prvoj godini angažovanja, ocenuje se u studiji američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koja tretira i eventualno vojno učešće Srbije koje se smatra malo verovatnim.
Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, vojna intervencija Srbije se u tom slučaju smatra malo verovatnom, ali se predviđa da bi bili potrebni vazdušni napadi, uz dodatne troškove od oko 24 milijarde dolara.
Kada se govori o BiH kao mogućoj članici NATO, međuetnički sukob se smatra najvećim potencijalnim vojnim izazovom.
Studija iznosi različite hipotetičke scenarije takvog razvoja događaja pod uticajem stranih faktora: od podrške Srbije „iredentistički orijentisanom lokalnom stanovništvu“, podrške Rusije etničkom separatizmu do talasa nasilja nastalog pod uticajem radikalnih islamista.
„Srbija se navodi kao jedina potencijalna spoljna pretnja, ali veoma malo verovatna jer je Beograd danas u Partnerstvu za mir, sarađuje sa NATO i nalazi se na putu evropskih integracija“, dodaje se u tekstu.
CSIS procenjuje da Vlada u Sarajevu ima relativno slabe vojne snage, mali vojni budžet i ekonomiju u teškom stanju, ali da bi BiH mogla da zatraži podršku NATO ako postane članica Alijanse.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
„Zanimljivo je da nigde ne implicira da bi oružanu pobunu izveli Srbi, Bošnjaci ili Hrvati. Ipak, autori iznose i hipotetički scenario po kome bi ‘buduća ultranacionalnistička vlast’ u Srbiji mogla da se umeša u sukobe u BiH ukoliko bude potredno da zaštiti Srbe od ‘sektaškog nasilja, islamskog ekstremizma i sekularnih napada’.
U takvom scenariju, procenjuje se da bi Srbija sa četiri teško naoružane brigade i vazduhoplovstvom mogla vrlo brzo da pobedi lako naoružane snaga BiH. Očekivana bi bila i pomoć Rusije Srbiji u tehnici i vojnim savetnicima“, smatraju analitičari.
Tu bi na scenu stupili vazdušni udari NATO i SAD. Vodeći se iskustvima iz bombardovanja Srbije 1999. i ratova u Iraku i Avganistanu Centar za strateške i međunarodne studije predviđa da bi takva akcija naterala srpske vojne snage da se kriju. U tom slučaju, autoi smatraju da bi protiv srpskih snaga trebalo sprovesti akciju poput one u Hrvatskoj 1995, odnosno kombinovanje vazdušnih udara i napada kopnenih snaga vlade u Sarajevu.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Troškovi vazdušnih napada iznosili bi 24 milijarde dolara, a troškove bi pođednako snosili SAD i ostale zemlje članice NATO-a.
U okviru programa međunarodne bezbednosti, autor Mark Kansian i njegov saradnik Adam Sakston uradili su prognoze kako bi moglo da izgleda širenje NATO, u kontekstu potrebnih vojnih snaga i novca za jačanje odbrambenih sposobnosti saveznika ili pak
mirovnih operacija. Autori su se bavili postojećim vojnim snagama NATO-a i Rusije, kao i potencijalnim žarištima ukoliko dođe do širenja Alijanse.
Kao države koje mogu postati deo NATO navode se Švedska, Finska, Ukrajina, Gruzija i Bosna i Hercegovina. Od evropskih zemalja izostavljeni su Srbija, Belorusija, Moldavija, Irska, Švajcarska i Austrija.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
