„Svet se menja, svet postale multipolaran. A to znači da postoji mnogo jakih država i sila u svetu. To su zemlje koje mogu da utiču na budući razvoj događaja – ne samo SAD i Kina, kako neki misle, već i mnoge druge nacije”, smatra Olaf Šolc
Sudeći po onome što su najavili protagonisti takozvane „semafor-koalicije“ (SPD, Zeleni, FDP), Nemačka će ubuduće zauzeti novi kurs prema autoritarnim državama poput Rusije ili Kine. To su u više navrata naglasili različiti predstavnici tri vladajuće stranke, pre svega oni iz redova Zelenih.
Međutim, pitanje je kako nova vlada namerava da taj oštriji odnos prema Pekingu uskladi sa sve većom ekonomskom saradnjom s Kinom, piše Dojče vele. Da li to znači da nova vlada želi da se distancira od ekonomsko-političkog pragmatizma iz „ere Merkel”?
Kad Analena Berbok bude imenovana za novu ministarku spoljnih poslova, ona će morati da balansira, da pronađe način kako da uskladi zahteve sopstvene stranke za odlučnijim kursom prema Rusiji i Kini po pitanju ljudskih prava, s pragmatičnim pozicijama socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca. Može se pretpostaviti da on u sporu oko Tajvana ili Ukrajine neće biti spreman da rizikuje konfrontaciju s Pekingom ili Moskvom.
Poznati političari Zelenih, a pre svih Rajnhard Bitikofer, poslanik Evropskog parlamenta kojem je zabranjen ulazak u Kinu, redovno zahtevaju da Berlin u odnosu prema Pekingu
zauzme „samouvereniju poziciju“. Samo, kako bi trebalo da izgleda ta „spoljna politika koja se orijentiše na osnovu vrednosti“, za koju se Analena Berbok zalagala tokom predizborne kampanje? Kako je uskladiti s ekonomskim interesima nemačkih izvoznika? Odgovori na ta pitanja mogu se samo naslutiti u koalicionom ugovoru.
Činjenica da se spoljna politika nove vlade prvi put spominje tek na 143. od 177 stranica koalicionog sporazuma, daje povod za zaključak da ona nije igrala preterano važnu ulogu u pregovorima stranaka, kao što je to bio slučaj sa zaštitom klime ili digitalizacijom.
Budući kancelar Olaf Šolc je, prilikom predstavljanja koalicionog ugovora, na pitanje Dojče velea o spoljnoj politici vlade odgovorio samo da je Nemačka posvećena Evropi i transatlantskom savezu sa SAD.
„Svet se menja, svet postale multipolaran“, rekao je Šolc.
„A to znači da postoji mnogo jakih država i sila u svetu. To su zemlje koje mogu da utiču na budući razvoj događaja – ne samo SAD i Kina, kako neki misle, već i mnoge druge nacije Azije: Koreja, Japan, Vijetnam, Indonezija, Malezija, Indija na primer. Jake zemlje iz Afrike ili s juga Amerike podići će svoj glas kada je u pitanju razvoj događaja u svetu.“
A šta bi u praksi značili ako svet ne bi bio multipolaran, odnosno ako bi dominirala „dva pola“ – SAD i Kina? I to tako snažno da se Nemačka između ta dva teškaša nađe doslovno „ukleštena”?
Jedna studija nemačke Fondacije Bertelsman bavila se izazovima pred kojima se nalazi
nemačka ekonomija. U tom dokumentu razvijeni su različiti „scenariji globalizacije“, i svi oni ukazuju na i te kako rizike po nemačku izvozno orijentisanu privredu. Kod svih pet budućih scenarija – koji su razvijeni u saradnji sa Saveznim udruženjem nemačke industrije (BDI) – može se reći da će Nemcima ubuduće u lice duvati jači vetrovi u globalnom odmeravanju snaga.
