Glavni radar Su-35, Ирбис-Э, relativno je poznat. Skenira nadaleko i naširoko, prenosi časopis Militari Watch.
Ирбис-Э može pratiti avione na udaljenosti do 400 km. Pored toga, dodatni radari u krilima aviona su idealni za stelt mete i elektronsko ratovanje.
Teški lovac Su-35, koji je ušao u upotrebu 2014. godine, najmoćniji je u ruskom arsenalu i predstavlja poslednju u nizu dubokih modifikacija vodećeg sovjetskog lovca za nadmoć u vazduhu Su-27.
Inicijalni izvozni cilj, otkazivanje programa lovca pete generacije MiG 1.42 iz 1999. godine i odlaganje ambicioznijeg programa Su-57 – ovi faktori drže da ruska vojska i dalje mora da se oslanja na avione „generacije 4++“.
Tokom 2010-ih, Rusija je proizvela oko 100 Su-35, a isto toliko je naručeno i 2020-ih.
Glavni senzor Su-35, radar Irbis-E, relativno je poznat. Radar koristi i elektronsko i mehaničko skeniranje sa pasivnom faznom antenom na dvostepenom hidrauličnom pogonu.
Zahvaljujući elektronskoj kontroli i dodatnoj mehaničkoj rotaciji antene, maksimalni ugao skretanja radarskih zraka je veoma širok i dostiže 120 stepeni.
Pored toga, radar skenira ne samo široko, već i daleko – četiri puta dalje od originalnog radara Su-27 N001 – i može da prati avione radarskog preseka od tri kvadratna metra na udaljenosti do 400 km.
Irbis-E je takođe instaliran na unapređenim verzijama Su-27, Su-27SM2 i Su-27SM3, kao i na Su-30SM2, derivat Su-27.
Ono što izdvaja senzorski paket Su-35 su dodatni prednji radari u nosu pored glavnog za maksimalno shvatanje situacije.
Za razliku od Irbis-E, koji koristi i elektronsko i mehaničko skeniranje, ova dva senzora,
ugrađena u prednju ivicu njegovih krila, su radari sa aktivnim nizom za skeniranje elektrona (AFAR).
Dvostruki L-pojasni radari N036B-1-01 pružaju povećanu ugaonu pokrivenost i idealni su za praćenje stelt ciljeva i elektronsko ratovanje.
AFAR radari ne samo da su moćniji od pasivno skeniranih antena, već ih je i mnogo teže ometati. L-opseg se proteže od 1,0 GHz do 2, 0 GHz sa talasnom dužinom od 15-30 cm je mnogo više od radara X-opsega sa frekvencijom od 8-12 GHz. Veruje se da dugotalasni radari bolje „vide“ stelt avione jer je većina stelt lovaca podešena da izbegne radarske talase X-opsega.
Zaista, kada su SAD prvi put rasporedile stelt lovce za borbu visokog intenziteta tokom operacije Pustinjska oluja 1991. godine, neutralisanje iračkih dugotalasnih radara od pretnje stelt avionima postalo je ključni prioritet na početku vazdušne kampanje.
Neobična upotreba radara L-opsega na Su-35 pruža jedinstvene mogućnosti protiv stelt aviona, čiji udeo u borbenim jedinicama NATO-a stalno raste.
Su-35 ima i moćnu optičku radarsku stanicu OLS-35, koja je, prema ruskim izvorima, uspešno uočila američke stelt lovce na nebu iznad Sirije.
Ostaje da se vidi da li će konkurenti usvojiti sličan pristup suprotstavljanju skrivenim
ciljevima. Kineski J-11D i J-15B, takođe izvedeni iz Su-27, koriste AFAR radare na nosu, ali da li mogu da rasporede dodatne radare okrenute prema napred ostaje da se vidi.
Su-57 ima AFAR radare ispred kokpita pomerene u stranu, iako je nejasno u kojim dometima oni mogu da rade.
Su-35 je izvezen u Kinu i Egipat, mada su novi kupci i dalje pod znakom pitanja, s obzirom da su i jeftiniji analog Su-30SM2 i viši Su-57 postali dostupni za izvoz i prete da umanje njegovo tržište.
