Još od uspona čovečanstva, ljudi su zbunjeni svojim izvorom porekla. Mnogi veruju da nismo jedini koji nastanjuju ovaj univerzum. Istraživači i stručnjaci su naišli na razne artefakte, događaje i delove dokaza koji ukazuju na postojanje neke nepoznate civilizacije.
S vremena na vreme, ljudi naiđu na razne tragove što dovodi do mogućnosti da su u dalekoj prošlosti Zemlju već posećivali predstavnici vanzemaljskih civilizacija.
Tokom godina, ljudska civilizacija je otkrila različite objekte kao što su osetljivi radio teleskopi i svemirski brodovi, verujući da bi možda jednog dana zaista mogli da otkriju misteriju povezanu sa poreklom čitavog života na našoj planeti.
Smelu pretpostavku iznela je grupa naučnika, na čelu sa Maksimom Makukovim sa Astrofizičkog instituta Fesenkov u Almatiju, Kazahstan.
Njegov kolega istraživač i matematičar, Vladimir Ščerbak, veruje da imaju ubedljive dokaze da je poruka, ili potpis, u našem genetskom kodu.
Oni su tvrdili da je život na Zemlji rezultat „direktne panspermije“. To je proces u kome se život prenosi sa jedne planete na drugu.
Otkrili su da se broj 37 pojavljuje više puta u genetskom kodu, koji je skup principa koji pretvaraju DNK u proteine i ne menja se kako se prenosi kroz generacije.
Na primer, molekularno jezgro koje deli svih 20 aminokiselina ima masu od 74, što je 37 puta više od prvobitne mase.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Mišljenja su da se dokazi o učešću vanzemaljaca u nastanku čoveka moraju tražiti u njegovom DNK. Takođe se veruje da nam je nastanak čovečanstva mnogo bliži nego što mislimo.
Oni su izjavili da „ljudi nisu ništa drugo do eksperiment koji je sproveden pre stotina miliona godina za naprednu vanzemaljsku civilizaciju koja se spustila na Zemlju u dalekoj prošlosti“. Veruje se da se ključ za otključavanje tajni povezanih sa ljudskim poreklom nalazi u našoj DNK.
Ova pretpostavka privlači pažnju jer ju je podržao i sam Frensis Krik, koji je otkrio sekvencu DNK. Frensis je izjavio da je ljudska DNK previše složena da bi evoluirala tokom određenog vremenskog perioda i da je dovela do teorija o vanzemaljskom mešanju u ljudsku DNK.
Istraživanje traje više od osam godina, a naučnici su otkrili nekoliko zanimljivih činjenica poput te da se DNK može predstaviti kao ansambl aritmetičkih i ideografskih obrazaca koji čine neku vrstu simboličkog jezika.
Ono što je istraživače više iznenadilo jesu mogućnosti izvođenja logičkih transformacija, otkrivena je njihova tačnost i doslednost.
Takođe je izuzetno zanimljiva činjenica da DNK sadrži često ponavljani obrazac „37“. Veruje se da je to neka vrsta znaka koji zahteva veću pažnju stručnjaka jer broj odgovara normalnoj ljudskoj temperaturi – 37 stepeni Celzijusa.
Drugi primer se može naći u „Rumerovoj metamorfozi.“ Jurij Rumer je 1966. otkrio da se genetski kod može podeliti na pola, pri čemu se jedna polovina sastoji od kodona „cele
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
porodice“ (tri strukturne jedinice unutar DNK), a druga polovina se sastoji od kodona „razdvojene porodice“ (kojima nedostaje AC kod, aminokiselina neophodna za konstruisanje proteina).
Ukupno ima 28 kodona, sa ukupnom atomskom masom od 1665 i kombinovanom atomskom masom bočnog lanca od 703, obe multiplicirane od 37.
U svom istraživačkom izveštaju objavljenom u Icarusu, naučnici predstavljaju ukupno devet slučajeva, tvrdeći da je šansa da se broj 37 nasumično pojavi ovoliko puta u genetskom kodu jedna u 10 triliona.
