Ne bi bilo prvi put da američki Kongres u poslednji čas donese odluku o gornjoj granici zaduživanja SAD. U suprotnom, to bi bio najveći udarac svim finansijskim tržištima, ali i pretnja bankrotom velikim američkim finansijskim institucijama. Ulog je preveliki pa će rešenje, verovatno, biti pronađeno.
Uz ovu ocenu, konsultant i dobar poznavalac američkih prilika, Branko Pavlović ipak ističe da je sa ove distance teško prognozirati da li će se stvari rešiti na način kako to obično biva, pogotovo što su okolnosti sasvim drugačije.
Američki Senat nije uspeo da izglasa meru o gornjoj granici američkog duga, bez čega će biti onemogućeno zaduživanje američke države i njeno finansiranje. Demokrate koje
imaju tesnu većinu sada imaju samo tri dana da pronađu novi način da vlada nastavi da funkcioniše jer se u četvrtak završava budžetska godina i državna administracija ostaje bez finansijskih izvora.
Poznat scenario – u zadnji čas
Posle glasanja, lider demokrata u Senatu, Čak Šumer je ocenio da su SAD suočene sa dve katastrofe: gašenje vlade i kašnjenje u otplati nacionalnog duga. Ovakav scenario nije nikakva novina. Već poslovično, poslednjih godina utvrđivanje novog limita zaduživanja američke države se dešava u minut do dvanaest.
Prvi put se to dogodilo 2011. godine i bukvalno nekoliko sati pred isticanje roka izglasana je ta odluka bez koje je nemoguće obezbediti sredstva za funkcionisanje države.
Tada su berze reagovale padom, a agencija Standard i Purs je snizila američki kreditni rejting.
„Uobičajeno je da ta natezanja traju. Neki put se probiju rokovi pa jedan deo administracije prosto ostane bez plate nekoliko nedelja i kada stvari postanu dramatične ipak se usvoji odluka o daljem zaduživanju, odnosno utvrđuje se limit, čime se omogućava dalje zaduživanje“, kaže Pavlović.
Republikanci imaju svoje razloge
Po njegovoj oceni, ovoga puta ima više razloga zbog kojih bismo možda i mogli da prisustvujemo presedanu, pre svega zato što je posle godinu dana od predsedničkih
izbora ogroman deo republikanskog izbornog tela i dan danas uveren da su oni okončani izbornom krađom. Ipak smatra da je verovatnije da će i ovoga puta oni naći neko rešenje.
„Amerika svakako trpi seriju uzastopnih potresa i ovo će biti još jedan. Imali smo neverovatno podeljeno društvo, pa debakl u Avganistanu, dramatično pogoršanje odnosa sa saveznicima i povlačenje francuskog ambasadora na konsultacije, pa sada imamo pitanje da li će se produžiti mogućnost daljeg zaduživanja. Amerika ne može da se oslobodi serije potresa i sada je reč o tome da li će se ovaj najnoviji odraziti kao slom ili kao još jedna neprijatnost“, kaže naš sagovornik.
Početkom septembra su finansijski stručnjaci upozoravali da u slučaju neizglasavanja novog limita o zaduživanju SAD-u preti finansijski Armagedon.
Tada je ministarka finansija Dženet Jelen u pismu američkom Kongresu upozorila da će ako ne podigne limit za zaduživanje države, federalna vlada najverovatnije u oktobru ostati bez novca i finansiranja vanrednih mera. Ukratko, neizvršavanje obaveza bi dovelo do ekonomske kataklizme, kamatne stope bi skočile, udar na berze bio bi kraterski, penzioni računi bi bili nokautirani, vrednost dolara bi erodirala, a finansijska reputacija SAD-a kao svetske velesile bila bi narušena.
„To bi bio finansijski Armagedon. Potpuna je ludost čak i razmišljati o ideji da ne otplaćujemo dug na vreme“, ocenio je glavni ekonomista u agenciji Mudis Analitiks, Mark Zandi.
