U manastiru Kumanica, Božju pomoć osim pravoslavnik veroispovednika, traže i muslimani. Čuven je po mnogim isceliteljskim čudima koja su se u njemu dogodila, zbog čega su ga ljudi nazvali – srpskim Ostrogom.
Manastir Kumanica mnogi nazivaju srpskim Ostrogom, a česte su polemike oko toga da li on pripada Srbiji ili Crnoj Gori, s obzirom na to da se nalazi na samoj granici dveju zemalja.
Međutim, iako razdor oko ovog svetog mesta ne jenjava godinama, manastir Kumanica je nadaleko čuven po isceliteljskim čudima koja su se dogodila u njemu, ali i po tome što se u njemu mole i narodi koji nisu pravoslavne vere.
Ipak, valjalo bi pre tih “čuda“, napisati nešto malo o njegovoj istoriji, koja je takođe intrigantna, jer se zasniva na pretpostavkama. Tako prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata, ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Druga se vezuje za Svetog Grigorija, koji je navodno podigao ovu svetinju krajem 13. i početkom 14. veka, a čije mošti počivaju u Kumanici. Za njega se veruje da je bio srpski prosvetitelj i arhiepiskop, ali i da je pripadao lozi Nemanjića.
Ono što je jedino poznato jeste da je čuveni srpski arhitekta, Aleksandar Deroko 1926. godine napravio prvi nacrt crkve koju je zatekao u ruševinama, a nakon nekoliko godina ga je dopunio Đorđe Bošković, prema kome je crkva nastala između 16. i 17. veka.
Vratimo se na zanimljivosti vezane za manastir Kumanica. Prema priči naroda, koja se vekovima prenosi s kolena na koleno, u ovom manastiru navodno počivaju mošti Svetog Save, mada ovaj podatak nikada nije zvanično potvrđen.
Oni veruju i da se u Beogradu na Vračaru nalaze mošti nekog drugog sveca. Najintrigantnije priče vezane za ovaj manastir su, naravno, isceliteljske moći, a o njima nam je pričala Tanja, koja je nedavno posetila ovo sveto mesto.
– Kumanica je veoma mali manastir, ali se u njemu oseti potpuni mir. Mir koji ne može da se opiše rečima. Nekoliko puta sam ga posetila, i osećaj je uvek isti – kaže nam Tanja, koja nam je prenela priče o isceljenju, a koje joj je ispričala monahinja iz ovog manastira.
Postoji nekoliko priča, a počele su kada je jedna devojka, koja je bila nepokretna, prenoćila u manastiru. Sutradan je usledilo čudo – ona je prohodala!
Nepokretna prenoćila na ruševinama, ujutru prohodala
– Reč je o mladoj devojci, muslimanske veroispovesti iz Bijelog Polja. Bila je paralizovana i nju je rodbina donela na nosilima. Prvo je prenoćila na zidnim ruševinama hrama, a ujutru kada se probudila, tri sveštenika su joj pročitala molitvu i namazala je osveštanim uljem.
Nakon toga, ona se pridigla na noge – priča Tanja, i potvrđuje da se osim “Pomozi Bože”, u ovom manastiru često čuje i “Inšalah”.
Čudotvorno ozdravljenje malog Radeta (6)
Osim ove priče, postoji i jedna o pastiru Radetu Ljuiću iz Grančareva, koji se razboleo sa šest godina, kada je čuvao ovce. Bolest je bila toliko ozbiljna da su lekari jedino rešenje videli u amputiranju noge.
