Niko među stanovnicima Bekslihita u jugoistočnom Londonu nije mogao ni da zamisli da je njihova mila komšinica – šarmantna starica Melita Norvud – bila jedna od najvažnijih sovjetskih špijunki u Velikoj Britaniji.
Zahvaljujući Meliti Norvud, Staljin je o izgradnji britanske nuklearne bombe bio informisan bolje od većine članova britanske vlade.
Gospođa Norvud je gotovo 35 godina kopirala i prenosila u Sovjetski Savez stotine tajnih dokumenata o britanskom nuklearnom programu.
Predana komunistkinja
Zbog svojih roditelja, orijentisanih ka socijalizmu, Melita Sirnis je (nakon venčanja – Norvud) od detinjstva bila predana komunistkinja. 1930-ih se u tajnosti pridružila Britanskoj komunističkoj partiji.
U isto vreme je dobila posao sekretarke u Britanskom savezu za istraživanje nerđajućih metala, koji je razvijao britansku nuklearnu tehnologiju.
Britanci su u svojim redovima prevideli komuniste, a Sovjeti su u tome videli veliku priliku. Sovjetska obaveštajna služba je 1937. regrutovala Melitu, koja je počela da radi za “ciljeve svetske revolucije”.
“Učinila sam to što sam učinila ne da bih zaradila novac, nego da bih sprečila poraz novog sitema koji je, uz velike gubitke, davao običnim ljudima hranu i cene koje su sebi mogli da priušte, dobro obrazovanje i zdravstvenu pomoć”, prisetila se Melita mnogo godina kasnije.
U srcu britanskog nuklearnog programa
Norvud je imala direktan pristup svim detaljima britanskog nuklearnog programa, pod kodnim nazivom “Tube Alloys”. Njen šef, G. L. Bejli, bio je član savetodavnog odbora. S obzirom na to da su u nju imali puno poverenje, Melita je imala pristup Bejlijevim sefovima: jednom koji se nalazio u kancelariji i drugom u njegovoj kući u Londonu.
Norvud je fotografisala i Sovjetima predavala poverljive prepiske, naučne izveštaje,
analize itd. Te informacije su im znatno pomogle u razvoju vlastitih nuklearnih tehnologija.
Melitu Norvud, poznatu pod imenom “Agentkinja Hola”, u Sovjetskom Savezu su izuzetno cenili, čak i više od čuvenog Kima Filbija. Opisivali su je kao “disciplinovanu i predanu agentkinju, koja čini sve što je u njenoj moći kako bi pomogla sovjetskoj obaveštajnoj službi.”
Penzionisanje i razotkrivanje
Kontraobaveštajna služba MI5 je dvaput, 1945. i 1965., posumnjala u pravi identitet Norvudove, ali oba puta nije imala dovoljno dokaza. Norvud je stoga 1972. godine penzionisana s posla u Britanskom savezu za istraživanje nerđajujćih metala, a time i iz sovjetske tajne službe.
Do razotkrivanja je došlo 20 godina kasnije, kada je bivši oficir KGB-a Vasilij Mitrohin pobegao u Britaniju i otkrio ogroman broj dosijea o sovjetskim agentima, uključujući Melitu Norvud.
Međutim, “Agentkinja Hola” zbog poodmakle starosti nije uhapšena niti ispitivana. Britanska vlada je zaključila da slanje “bakice špijunke” u zatvor neće biti ni od kakve koristi, pa su gospođu Norvud pustili da živi u miru u svom domu u Bekslihitu.
Melita Norvud je umrla 2005. godine i nikada se nije pokajala zbog onoga što je učinila. Rad za Sovjetski Savez za nju je bio stvar načela. Čak je od Sovjeta odbila i tajnu doživotnu penziju, ali rado je primila prestižni Red crvene zastave.
“Nisam htela novac. Nisam bila zainteresovana za tu stranu. Htela sam da Rusija bude ravnopravna sa Zapadom”, govorila je gospođa Norvud.
