Šta je gledanje na daljinu? To je sposobnost koja omogućava „gledaocu“ da opiše udaljenu geografsku lokaciju do nekoliko stotina hiljada kilometara dalje (čak i više) od njihove fizičke lokacije – one na kojoj nikada nisu bili.
Ovu veštinu su naučili vojnici u više zemalja širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama, program za posmatranje na daljinu trajao je 25 godina na Institutu za istraživanje Stanforda, pre nego što je 70 odsto deklasifikovano. Vođeno je zajedno sa CIA i drugim obaveštajnim agencijama.
Godine 1976. održana je prezentacija na Institutu inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) na papiru koji je Institut objavio u ime Hal Putofa i Rasela Targa, ključnih igrača onoga što je postalo poznato kao STARGATE projekat.
Dokument je naslovljen „Perceptivni kanal za prenos informacija preko kilometra udaljenosti: istorijske perspektive i najnovija istraživanja“. Nakon objavljivanja, tada je sve postalo mračno, u svetu Specijalnih pristupnih programa (SAP), tako osetljivih da su izuzeti od izveštavanja Kongresa, tvrdi Arjun Walia za collective-evolution.com
Nakon deklasifikacije 1995. godine, ili barem delimične deklasifikacije, Ministarstvo odbrane i oni koji su bili uključeni otkrili su izuzetno visoku stopu uspešnosti.
Da sumiramo, godine raznih kritika protokola, usavršavanja metoda i uspešnih replikacija ovog tipa udaljenog gledanja u nezavisnim laboratorijama donele su značajne naučne dokaze za realnost fenomena gledanja na daljinu.
“Snaga ovih rezultata dodatno je doprinela otkriću da sve veći broj pojedinaca može
pokazati visokokvalitetno gledanje na daljinu, često na njihovo sopstveno iznenađenje … Razvoj ove sposobnosti u SRI evoluirao je do tačke u kojoj je poseta osoblja CIA-e, bez prethodnog izlaganja takvim konceptima, dobro funkcionisala u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. ” (izvor)
Korišćeno je više primera, od lociranja izgubljenog aviona špijuna u Africi, gledanja budućih događaja, kao i prethodnih događaja. Gledanje na daljinu nije ograničeno na vreme, to je kvantni fenomen, kao i većina parapsiholoških fenomena.
U deklasifikovanoj literaturi postoji mnogo šokantnih primera gde je gledanje na daljinu uspešno korišćeno u obaveštajne svrhe, što ima smisla s obzirom na činjenicu da je vlada odlučila da ga finansira 25 godina.
Korišćen je i za otkrivanje Prstenova oko Jupitera, čovek po imenu Ingo Svan, jedan od
najboljih u programu gledanja na daljinu koji je mogao da opiše i vidi prsten oko Jupitera, za koji, u to vreme, naučnici nisu imali ni ideju. To se desilo pre nego što je NASA-in kosmički brod Pioneer 10 leteo pored planete, potvrđujući da prsten zaista postoji.
Ovo je neverovatno, jer u to vreme nije bilo načina da se čak i opažaju prstenovi koji postoje oko planeta …
“Da bi se utvrdilo da li je bilo neophodno imati osobu sa” signalom “na ciljnom mestu, Svan je predložio sprovođenje eksperimenta gledanja na daljinu planete Jupiter pre nadolazećeg letenja NASA Pioneer 10.
“U tom slučaju, na svoju žalost (i našu) našao je prsten oko Jupitera, i pitao se da li je možda greškom gledao Saturn na daljinu. Naše kolege u astronomiji su takođe bile prilično nezadovoljne, sve dok letenje nije otkrilo da je neočekivani prsten zapravo postojao. “
Ovo je kratak vremenski okvir vladinog daljinskog pregleda.
Zajednička tema među udaljenim pogledima je: vanzemaljska
