Za šest decenija Adrijan Karton de Vart učestvovao je u četiri rata i ostao upaćen kao jedan od vojnika koji nisu mogli da budu ubijeni.
Za većinu vojnika gubitak oka ili ruke bili bi dovoljni da se penzionišu na bojnom polju, ali to nije bio slučaj sa Belgijancem koji je služio kao oficir u britanskoj armiji, zbog čega je poneo titulu ser.
Tokom četiri velika sukoba zadobio je 11 smrtno opasnih rana, a upucan je u lice, glavu, ruku, stomak, nogu, prepone i članak. Pored toga preživeo je nekoliko obaranja aviona, više puta pokušavao beg iz italijanskog zatvora za ratne zarobljenike i slomio kičmu.
Uprkos svim povredama ostao je apsolutno posvećen vojsci. Primera radi, iako se oženio sa Austrijankom sa kojom je imao dve ćerke, njih nije ni pomenuo u svojim memoarima. Pisao je samo o ratnim dešavanjima, a knjigu je nazvao “Srećna Odiseja”. Reklo bi se da je živeo za rat.
U memoarima je napisao da je tokom Drugog burskog rata 1899. godine shvatio “da mu je rat u krvi”.
– Da me Britanija nije htela, služio bih za Bure – napisao je.
Rođen je 1880. godine u aristokratskoj porodici, ali se spekulisalo da mu je otac Leopold drugi, kralj Belgije. Napustio je Univerzitet Oksford i prijavio se u britansku armiju, a da bi mogao da se kvalifikuje za Drugi burski rat, lažirao je ime i ubrzo je bio na putu ka Južnoj
Africi. U Somaliji je izgubio oko što je smatrao nagradom jer je mogao da dođe u Evropu gde je besneo Prvi svetski rat. Tamo je, kako je mislio, bila prava akcija.
Na Zapadnom frontu je izgubio ruku, a onda se opet vratio u borbe. Činilo se da ne može da umre. U borbi kod Đavolje šume metak ga je pogodio pravo u potiljak, što bi verovatno ubilo svakog čoveka, ali je de Vart preživeo.
Uprkos gubicima nekoliko delova tela rekao je: “Iskreno, uživao sam u ratu”.
Gde god je bio sukob Adrijan je tamo išao. Posle Prvog svetskog rata otišao je u Poljsku gde su se vodile borbe sa Boljševicima, Ukrajincima, Litvanicima i Česima, a 1919. godine je dva puta preživeo pad aviona. Penzionisao se 1923. godine sa činom major-generala, i narednih 15 godina je proveo na streljani.
Sa početkom Drugog svetskog rata vratio se u Britaniju i ponovo se prijavio u vojsku, odakle je poslat u Norvešku da vodi anglo-francuskim snagama. Vratio se u Britaniju na svoj 60. rođendan, da bi ga Vinston Čerčil poslao da vodi britansku misiju u Jugoslaviji.
To je jedina misija u kojoj nije uspeo, jer nikada nije stigao u Jugoslaviju. Dok je putovao preko Malte, njegov avio je pao u Mediteransko more i zarobili su ga Italijani.
Nakon što je Italija promenila strane, poslali su de Varta da pregovara sa saveznicima u Rimu. Čerčil je onda imao novi zadatak za njega, i poslao ga je u Kinu kao specijalnog predstavnika.
Tamo je preživeo još jedan pad aviona. Konačno, u penziju je otišao 1947. godine, a na putu ka Engleskoj se okliznuo i slomio kičmu na stepenicama. Umro je 1963. u 83. godini, a poslednje dane proveo je u pecanju.
