Energetska mesta su na Balkanu veoma prisutna jer su Nemanjići ostavili bogat trag, ali najviše tih tačaka nalazi se u Rusiji. Od 3.900 tačaka koje sam obeležio na planeti gde postoji osam premreženih energija, čak 1.927 je u Rusiji, tvrdi u razgovoru za Sputnjik istraživač Vladimir Rovnjev Labat.
Zemlja, kao i čovek, ima svoje fizičko, ali i energetsko telo. Meridijani kojima njena energija teče, bili su poznati drevnim narodima i na tim mestima nicale su civilizacije i građeni su hramovi, ali su vremenom ljudi zaboravili na njihov značaj.
Položaj jakih energetskih tačaka je geografski nepromenjiv, a sve se mogu podeliti na velike, srednje i male. Velike senzitivne tačke nalaze se kod Lamanša, u moru kod grada Perta u Australiji, na samom Arktiku i na 762 km zapadno od Antarktika.
Srednja senzitivna tačka je Olimp, kao i deo na Tibetu gde se nalazi planina Kajlaš. Ohrid, sa svojih 365 manastira, takođe je srednja senzitivna tačka.
U ovakvim tačkama dolazi do prelamanja odnosa vreme-prostor usled jakih interakcija magnetnih gravitacionih sila, pa u takve tačke spadaju i Bermudski trougao, Sedona u Arizoni i Stounhendž.
Male senzitivne tačke nastaju usled jakih prirodnih zračenja kojima dominira magnetno polje, kao i usled lekovitih zračenja raznih ruda, kristala i samog središta Zemlje.
O geosenzitivnim tačkama na planeti razgovarali smo sa Vladimirom Rovnjevim Labatom, istraživačem, vajarom i muzičarom koji se već 22 godine bavi njihovim lociranjem i povezivanjem, kako bi se pročistila energetska mreža Zemlje, čovek uskladio sa prirodom, a sama planeta „ozdravila“.
O ovoj temi se definitivno ne zna mnogo. Možete li da nam objasnite šta zapravo znači pojam geosenzitivna tačka?
— Geosenzitivna tačka je akupunkturna tačka planete, jer kao što postoje akupunkturne tačke na čovekovom telu, isto tako postoje i energetske tačke na planeti, kojih ima milijarde. Suštinski, podela na pozitivne i negativne tačke je pogrešna jer neke životinje i biljke ono što mi smatramo negativnim koriste kao pozitivno i obrnuto.
To je jedan odnos čoveka prema okruženju. Jednostavno, osećamo da nam je na nekom mestu bolje, da imamo jasniju komunikaciju između neba i zemlje i između sebe i okruženja, dok je na drugom mestu to slabije ili čak vrlo negativno, do te mere da ljudi na takvom mestu mogu brzo i da umru, da dobiju veliki broj bolesti koje su nepoznate nauci, zato što savremena nauka slabo ulazi u deo priče o geopatogenim zonama, kosmičkim zračenjima itd.
Šta bi se promenilo kada bismo više pažnje posvetili takvim iskustvima?
— Da se na to više obraća pažnja, bilo bi manje bolesti i stradanja, gradovi bi bili zidani na drugim mestima, zgrade kulture ili crkve ne bi bile dizane na ranijim grobljima. Takve stvari su ranije civilizacije drugačije poštovale. Mi, nažalost, zaobilazimo takva iskustva.
Ne možemo se otuđiti od prirode i okruženja i od saznanja da smo mikrokosmos u makrokosmosu i da je poštovanje tih velikih kosmičkih principa u našem malom svetu, u personalnom akordu čoveka, definitivno najbitnije. Taj odnos saradnje između nas i okruženih energija je vrlo bitan.
Koliko takvih mesta ima na planeti i šta uopšte uslovljava njihov nastanak?
— Cela planeta ima nekoliko desetina milijardi energetskih tačaka, međutim oko 3.900 tačaka premreženo je sa osam energetskih struktura, i one u sinergizmu deluju kao jedan faktor. Na tim tačkama je daleko veći kvalitet, tu čovek može da doživi jedan oblik izmenjenog stanja svesti. Komunikacija između neba i zemlje na tim mestima je direktna.
I to su mnoge ranije civilizacije osetile. To su energetska mesta moći. Nisu i duhovna mesta moći, ali obično su pretvorena i u duhovna mesta moći, na kojima čovek kroz tradiciju jednog naroda doživljava nadgradnju i sinergizam između nečeg što je bilo i što je sada.
