Gasprom ne dopunjava skladišta gasa u EU. Da li Moskva time vrši pritisak ne bi li se dovršila gradnja Severnog toka 2? Posle godina protivljenja, izgleda da je i Vašington pristao na kompromis oko tog gasovoda.
Kada su zime duge i hladne, kao što je bila prošla u Evropi, onda se više greje. Kad se više greje, skladišta gasa ostaju skoro prazna. To je onda poslovna sreća za ruski državni Gasprom, glavnog snabdevača evropskog tržišta, koji može više da proda.
No, vesti sa početka jula ostavile su mnoge u čudu. Iako je cena gasa najviša u poslednjoj deceniji, Gasprom za ovaj mesec nije zakupio dodatni kapacitet za tranzit gasa preko Ukrajine. Zapravo, ruski energetski gigant će u julu Evropskoj uniji prodati dve milijarde kubika gasa manje nego što bi mogao.
Dva druga gasovoda koja vode do najvećeg potrošača Nemačke – Jamal koji ide preko Belorusije i Poljske, te Severni tok pod Baltičkim morem – bila su danima zatvorena zbog redovnog održavanja.
Među stručnjacima kruže dve teorije. Jedna, da Rusija veštački smanjuje proizvodnju kako bi izazvala povećanje cena i najesen masno zaradila. Nešto slično se oduvek dešava na tržištu nafte, kada se slože veliki proizvođači.
I druga teorija:”Izgleda da Rusija ne podešava samo cene i količine, već pre svega vrši
pritisak kako bi obezbedila završetak gasovoda Severni tok 2″, napisao je u redovnom “„Izveštaju o tržištu gasa” Joahim Endres, šef berlinske konsultantske kuće Ganekso.
Na upit DW sa početka meseca je Gasprom odgovorio ovako: “Osnova našeg poslovanja u Evropi ostaju dugoročni ugovori. Mi striktno ispunjavamo porudžbine naših kupaca i bukiramo odgovarajuće kapacitete, a ne obratno.”
Topli radijatori samo uz saradnju sa Rusijom
Dva najveća Gaspromova skladišta gasa u EU – u nemačkom Redenu i austrijskom Hajdahu – početkom leta bila su skoro sasvim prazna. “To je sasvim neuobičajeno za Gasprom i navodi na političku interpretaciju”, kaže za DW Hajko Loman, nezavisni stručnjak za tržište gasa iz Berlina.
Loman dodaje da niko ne sumnja da će Gasprom na kraju ispuniti sve obaveze iz ugovora. Ali čudno je, dodaje, što ne puni skladišta.
Ruska državna novinska agenciji Novosti je bez mnogo fame analizirala da je cilj “naviknuti naše zapadne partnere na očigledan zaključak: obezbeđivanje sigurnosti u snabdevanju moguće je samo u bliskom partnerstvu sa Rusijom”.
Deluje da je Moskva čvrsto rešena da kroz Ukrajinu upumpa tačno onoliko gasa koliko predviđa tranzitni ugovor, i ni kubik više. Naime, krajem 2019. je sklopljen petogodišnji ugovor dve zemlje prema kojem je tranzitna količina prošle godine iznosila 65 milijardi kubnih metara, a od ove godine 40 milijardi kubika godišnje.
Gasprom je računao da će i ta manja količina preko Ukrajine biti dovoljna jer je odavno
trebalo da bude završen Severni tok 2, drugi gasovod koji direktno povezuje Rusiju i Nemačku kroz Baltičko more.
No, to su sprečavale američke sankcije koje je administracija Donalda Trampa uvela svakoj firmi koja učestvuje u dovršetku gradnje gasovoda. I aktuelni stanar Bele kuće DŽozef Bajden kritički gleda na taj projekat, tvrdeći da tako raste zavisnost Evrope od Rusije.
