Početkom proleća 1942. godine iz nemačkih aviona su bacani leci na pozicije Crvene armije sa nečuvenom vesti: „vođa naroda“, kako su nazivali Staljina, poslao je pismo rimskom papi 3. marta 1942. godine u kojem, navodno, traži da se moli za pobedu boljševičke vojske.
Fašistička propaganda je nazvala ovaj događaj „gestom Staljinove poniznosti“. Da li je ovako nešto zaista napisao sovjetski lider ili je propagandna mašina Jozefa Gebelsa, tadašnjeg nemačkog ministra propagande, kao u većini slučajeva, plasirala još jednu laž i dezinformaciju?
Predratni odnos SSSR-a i Vatikana
Do početka 1942. godine odnosi Staljina i Svete stolice bili su više nego hladni. Sam papa i svi katolički sveštenici su još 1930. godine, uoči XVI kongresa Komunističke partije Sovjetskog Saveza bili proglašeni neprijateljima boljševika. Tih godina je protiv katoličkog sveštenstva, kao i protiv predstavnika drugih religioznih konfesija, organizovana bila snažna sovjetska represivna mašina.
U februaru 1929. godine Vatikan je postao suverena država. Međutim, ni Moskva ni Vatikan nisu preduzeli nikakve korake za uspostavljanje „normalnih odnosa“. Josif Staljin nije imao apsolutno nikakvih simpatija prema Piju XII, koji je stupio na papski presto 1939. godine, kao ni prema njegovom prethodniku papi Piju XI.
Pozicija „vojne neutralnosti“ Svete stolice
Novi papa je imao dovoljno političkih „briga“ u samom Rimu. Pod stalnim pritiskom
italijanskog fašističkog diktatora Musolinija, Pije XII se svim silama trudio da ostane neutralan. Pored toga, Vatikan je shvatio da se nacisti u Nemačkoj verovatno neće lojalno odnositi prema katolicima. U Rajhu je već bilo u punom jeku stvaranje sopstvene ideološke religije.
Papa nije osuđivao ni vojnu kampanju nacista, ni njihovu rasističku ideologiju. Kada su se Velika Britanija i Francuska u septembru 1941. godine obratile Piju XII da proglasi nemački Rajh državom agresorom, on to nije učinio. Objasnio je to činjenicom da Vatikan želi da bude van politike. A na stranu SSSR-a, gde su se nastavila gonjenja katolika, Sveta stolica je samo ponekad „bacala osuđujuće poglede“.
Da li je Staljin pisao papi ili je to laž?
Početkom 1942. godine između SSSR-a i Vatikana uspostavljeni su bili prvi kontakti.
Međutim, ali to nisu bili potpuno diplomatski odnosi. U to vreme Sovjetski Savez je počeo da formira takozvanu „Armiju Andersa“, koju su činili bivši poljski vojni zatvorenici. Sveta stolica se obratila Moskvi sa zahtevom da dozvoli katoličkom biskupu Jozefu Gavliniju da poseti ovu vojsku. Čudno, ali Staljin je dao saglasnost i krajem aprila 1942. godine episkop je stigao u SSSR.
Prema rečima poljskog diplomate, koji se tada nalazio u emigraciji, Staljin je pokazivao „interesovanje“ za Vatikan. On je naveo da je prvi čovek SSSR-a priznao da Vatikan u Evropi ima značajan moralni autoritet. Postojala je informacija da je Staljin, prilikom sastanka sa ambasadorom Francuske koji je bio u izgnanstvu, izjavio da ne bi imao ništa protiv političkog saveza sa Vatikanom.
Upravo je ova informacija bila povod da nemačka propaganda napiše „istinitu priču“ o
Staljinovom obraćanju Svetoj stolici, u kojoj je, osim uspostavljanja diplomatskih odnosa „vođa naroda“ navodno tražio od pape da se moli za boljševike. Pored propagandnih letaka, informacije o „Staljinovom pismu papi“ Nemci i Italijani su širili i na radiju. Čak je i britanski „Bi-Bi-Si“, verujući Gebelsovoj propagandi, emitovao ovu „senzacionalnu vest“.
