Pokret za odbranu Kosova u Metohije predstavio je danas Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije.
To je akt ohrabrenja većinskom i demokratski izraženom javnom mnenju u Srbiji, rekao je jedan od autora projekta, istoričar Miloš Ković.
Ustav Srbije dva puta govori o južnoj srpskoj pokrajini – jednom u preambuli, a drugi put u članu 182, oba puta utvrđujući suštinsku autonomiju Kosova i Metohije. Autori projekta podsećaju da srpski politički činioci nikada nisu izvršili ustavnu obavezu da se koncept suštinske autonomije razradi posebnim zakonom koji se donosi po postupku ustavnih izmena.
Termin „suštinska autonomija“ shvaćen je kao zamisao da se u pokrajini ustanovi viši oblik autonomije od uobičajenog, što znači da bi KiM imalo veći broj nadležnosti u odnosu na druge primere, a Srbija manji broj isključivih nadležnosti.
One bi se svele na poslove očuvanja suvereniteta u zaštiti prava svih građana u pokrajini, vršenja nadzora u sprovođenju njenog ograničenog međunarodnog subjektiviteta i poslove očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Sve ostale oblasti javne politike bile bi u nadležnosti pokrajine.
Ni predaja ni razgraničenje Kosova
Prema Kovićevim rečima, Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije je početak puta i odgovor na pitanje postoji li još neki plan osim predaje ili razgraničenja.
„Ovo je jedan od mogućih planova reintegracije KiM, mi ga sada predajemo javnosti i spremni smo na sve vrste razgovora, debate i kritike. Njegov cilj je da ohrabri, pre svega našu stručnu javnost, da odustane od svih planova koji nam se spolja nude i da se uđe u razgovore i praktična dejstva koja bi dovela do krajnjeg cilja, a to je reintegracija KiM u sastav naše zemlje“, ističe Ković.
Dokument se oslanja i zasniva se, kako Ković kaže, na dve činjenice. Prva je zakonitost pošto Ustav Srbije, kao i Rezolucija 1244 UN predviđaju suštinsku autonomiju za KiM.
Većinsko raspoloženje Srba
Projekat se oslanja i na većinski stav srpskog javnog mnenja, dodaje Ković.
„Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da ubedljiva većina građana naše zemlje ne želi nikakvo razgraničenje, nikakvu amputaciju naše državne teritorije. Pokazalo se da većina prihvata i zamrznuti konflikt do trenutka kada bi se rešenje za KiM moralo tražiti u suštinskoj autonomiji. Koncept suštinske autonomije kao prioritet ima državne i nacionalne interese naše zemlje i našeg naroda, ali on uvažava i legitimne težnje albanskog naroda na KiM u sastavu Srbije“, naglašava Ković.
Suština projekta, prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića je da se pokaže da postoji alternativni put.
„Mi zapravo hoćemo da pokažemo da je politička alternativa izvodljiva. Potrebno je dati ideju, afirmisati je u javnosti. Potrebno je pokazati da posledice kojima se u javnosti stalno preti, da ćemo biti izolovani, pod sankcijama, bombardovani, nisu predvidive, ni
realne posledice. Ali potrebno je i da srpska politika pokaže neki kreativni element“, smatra Samardžić.
Zapad nije jedina strana sveta
Kada je reč o međunarodnom faktoru, situacija za vraćanje KiM u ustavnopravni poredak Srbije nije povoljna, ali je povoljnija nego što je bila pre desetak godina, dodaje on. Zapadna politička hemisfera nije jedina kojoj se Srbija mora obraćati.
