Kada je shvatio da njegovo driblanje javnosti slanjem kontradiktornih poruka ne daje rezultate kakve je jesenas kad se domogao premijerske funkcije, Zdravko Krivokapić optužio je za svoje opsene Demokratski front.
Pravljenje “babaroge” od najbrojnijeg konstituenta parlamentarne većine bio je recept kojim se predsednik Vlade i do sada branio od kritika za svaki neuspeh ili obmanu koji je priredio građanima.
Poslednja Krivokapićeva opsena zaslužuje, međutim, poseban prezir jer je DF i jednog od lidera ove koalicije Andriju Mandića optužio da pitanje temeljnog ugovora koriste za rušenje Vlade.
Da bi se razumelo šta je premijer uradio pre dva dana potrebno nabrojati redom kako se odvijala ujdurma oko Temeljnog ugovora koju je Krivokapić uz podršku svojih saveznika iz Druge familije i sledbenika Miraša Dedeića priredio:
Još početkom marta ove godine bilo je poznato da je sadržaj Temeljnog ugovora usaglašen do u zarez što je potvrdio ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić u intervjuu Politici (19. mart) izjavom da su “stvoreni svi uslovi da se sporazum potpiše”.
Potom je Patrijarh Porfirije 22. aprila poručio da je načelno dogovoreno da posle vaskršnjih praznika ode u Crnu Goru i potpiše taj dokument. Šest dana kasnije, Krivokapić je počeo sa svojom predstavom izjavljujući da “dva člana nisu u duhu sa zakonom, važećim zakonima u Crnoj Gori”, što apsolutno ne odgovara istini.
Iz pouzdanih izvora otkriveno je da je patrijarh bio spreman da doputuje u Crnu Goru i na Vasiljevdan potpiše temeljni ugovor. Zašto se to nije desilo treba da odgovori upravo Zdravko Krivokapić.
Potom je usledilo novo driblanje javnosti od strane premijera i njegovih najbližih saradnika koji su u svoju prljavu igru pokušali da uvuku Vladiku Joanikija predstavljajući se javnosti kao borci za njegov izbor za mitropolita crnogorsko primorskog.
Ucenjivanje Sinoda SPC dalo je, naravno, suprotan efekat a Krivokapićeva maskarada završena je skandalom u četvrtak veče kada je premijer prvo tri puta odbjao poziv Vladike Joanikija da dođe u Beograd i potpiše temeljni ugovor, navodeći svaki put različiti razlog odbijanja. Potom je, po dolasku u Patrijaršiju usledio najdegutantniji potez premijera predlaganjem da se ugovor potpiše 30. oktobra na dan upokojenja mitropolita Amfilohija.
U pokušaju da popravi svoj odavno iščezli politički ugled u javnosti, Krivokapić se minulih dana dao u više jeftinih PR vratolomija – “slučajno” je slikan kako trguje na gradskoj pijaci, još “slučajnije” kako se poklanja na grobu mitropolita Amfilohija.
Motive ovog bizarnog marketinga nije teško prepoznati: premijeru je pre nego je “sišao u narod” data jasna poruka na jednom od sastanaka sa liderima parlamentarne većine da su njegovim radom svi nezadovoljni. Tu poruku mu, pri tom, nije saopštio lider koalicije na čije je čelo instaliran zaslugom popa Perovića.
Krivokapić je tada shvatio da njegovi planovi ne odgovaraju realnosti i oslonio se na
pomoć opozicije u Srbiji, moguće i nekih još inostranijih kružoka bliskih kao i prvopomenuti Milu Đukanoviću i DPS-u.
U ovoj jednačini leži odgovor na poslednnji pokušaj skretanja teme sa skandala koji je priredio u četvrtak na navodni pokušaj DF-a da ruši Vladu.
Krivokapić uporno odbija da shvati da je svoju Vladu sam već srušio, i da mu sva propaganda kojom pokušava da obmane javnost da uživa ikakvu popularnost u narodu tragikomična. Uzaludne su sve kupovine FB stranica i grupa, svo botovanje na društvenim mređama koje su preduzeli drugosrbijanski PR agenti – “Car je go”.
