Bivši kosovski političar Azem Vlasi smatra da bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić priznao nezavisnost Kosova ukoliko bi zauzvrat dobio Republiku Srpsku.
On je istakao da je Evropska unija samo posrednik u dijalogu Kosova i Srbije, dok će ključnu ulogu za uspešan završetak ovog procesa imati Sjedinjene Američke Države.
Vlasi smatra da je eventualna autonomija za sever Kosova, aktuelna u “non pejper” dokumentima, neprihvatljiva i štetna za Srbe južno od Ibra.
“Ti ‘non-pejperi’ su zapravo pamfleti za provokacije, a mi u regionu lako se lepimo za to. Nešto što nema autora, adresu, firmu, ozbiljna politika i političari ne uzimaju ozbiljno. Zagovaranje autonomije severa Kosova je zapravo ideja za odvajanje tog dela od celine Kosova, a to bi bilo od najveće štete za kosovske Srbe jer većina njih živi u drugim delovima Kosova.
Nema nigde autonomije sa četiri male opštine i malo više od 30.000 stanovnika. Takve ideje su glupost i igranje sa sudbinom i opstankom kosovskih Srba na prostorima gde žive. Kosovo inače to neće prihvatiti, pa evo novih problema i sukoba, opet na štetu Srba”, kazao je on u intervjuu za Kosovo onlajn.
Ovaj političar ističe da, ukoliko bude nastavka dijaloga Beograda i Prištine u junu, to će biti “preliminarni razgovori” i da se “ništa konkretno” neće desiti.
“Razgovaraće se o tome kako dijalog nastaviti i šta njime obuhvatiti. Konstatovaće se da su pozicije dveju strana udaljenije nego ranije, što nagoveštava teškoće u nastavku dijalogu. A po završetku tog susreta Kurti i Vučić će se preko medija obratiti svojoj javnosti. Kurti će govoriti o principima na kojima će se dijalog voditi i nepopustljivosti Kosova, a Vučić o pritiscima koji se na Srbiju vrše i o tome kako on ne dozvoljava da se Srbija ponizi. Optužiće Prištinu da nije spremna za kompromis”, smatra on.
Vlasti ističe da će epilog dijaloga Beograda i Prištine biti “neki finalni sporazum”.
“A taj se sporazum ne može smatrati finalnim ako ne dođe do međusobnog priznanja. Ako je Srbija priznala pet novih država nastalih od bivše zajedničke države Jugoslavije, među njima i Crnu Goru 2006. godine, nije jasno zasto ne bi priznala Kosovo. Utoliko pre što Srbija više ni na koji način ne može da utiče na status Kosova kao države, a ako radi samo iz inata da našteti Kosovu, to samo šteti dobrosusedskim odnosima.
A i za kosovske Srbe bilo bi bolje da su Kosovo i Srbija u dobrosusedskim odnosima. Na međusobnom priznanju kao finalu dijaloga insistiraju i najvažnije zemlje EU i SAD. Nije jasno kakve još pretenzije Srbija ima prema Kosovu kada svi u Srbiji, pa i Vučić, znaju da je Kosovo, kao nezavisna država, činjenica koja se ne može ni na koji način promeniti.
I stav Međunarodnog Suda pravde kome se upravo Srbija obratila da razmotri osnovanost proglašenja nezavisnosti Kosova sa stanovišta međunarodnog prava i Rezolucije 1244 SB UN, nedvosmisleno je utvrdio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa Međunarodnim pravom, a niti Rezolucijom SB UN”.
Istakao je da treba pojasniti ideju “mogućih kompromisa”.
“Vučić stalno govori o tome, o nekom kompromisnom rešenju, a da nikada nije pojasnio šta pod tim misli. Kakav kompromis, po kojim pitanjima i šta to treba da znači. On to svesno ne pojašnjava, jer očekuje odnekuda šansu ili ponudu da se entitet Republika Srpska otcepi od BiH i pripoji Srbiji, pa da ispadne da je Srbija ipak nešto dobila, pa onda može da se odrekne Kosova. A na Kosovu želi samo Zajednicu srpskih opština i eksteritorijalnost manastira i imovine Srpske pravoslavne crkve”, smatra Vlasi.
