Bivši francuski generali i vojno osoblje su u pismu upozorili predsednika Emanuela Makrona da deluje protiv nadiruće opasnosti mržnje zbog socijalnih tenzija, verskog ekstremizma ili se u budućnosti suoči sa situacijom sličnom građanskom ratu.
Otvoreno pismo je inicijativa penzionisanog oficira žandarmerije Žan-Pjera Fabre-Bernadaka koja je objavljena na njegovom blogu Place Armes, internetskoj zajednici vojnog osoblja.
Potpisalo ga je 20 penzionisanih generala i više od 1.000 zvaničnika različitog ranga u vojsci, policiji i žandarmeriji koji su tvrdili da u trenutnim okolnostima ne mogu ostati „ravnodušni“ i „pasivni gledaoci“.
„Opasnosti se povećavaju, nasilje se povećava iz dana u dan. Ko bi pre deset godina predvideo da će jednom profesoru biti odsečena glava kad napusti fakultet?„, Pita se u pismu, napominjući sve veće socijalne probleme, verski ekstremizam i „mrske i fanatične partizane“.
U pismu se navodi da je islamizam u Francuskoj rezultirao pokušajem stvaranja okruga „tamo gde se zakoni Republike ne primenjuju“ i „pretvaranja u teritorije podložne dogmama suprotno našem ustavu“.
Tvrdi da vladajuća sila koristi policiju kao opunomoćenika i žrtvenog jarca u demonstracijama poput žutih prsluka kroz koje Francuzi izražavaju očaj.
Pismo podstiče vladajuću raspravu da se krene dalje od „tihovanja i mržnje“ i postupa u suprotnom, biće odgovorno za građanski rat i nekoliko smrtnih slučajeva nastalih u rastućem haosu.
Fabre-Bernadak čija najnovija knjiga Prokleta Francuska – između medijskog linča i svakodnevnog nasilja, objavljena prošlog meseca, takođe govori o sličnim narativima i prelomima u francuskom društvu zasnovanim na identitetima poput fašističkog, islamofobnog i homofobnog.
U raspravi na Sud radiju ranije ove nedelje, rekao je da se plaši trenutne situacije koja vodi ka eksploziji.
„Neću reći reč građanski rat, ali nije daleko“, rekao je.
Pismo je podržala liderka krajnje desnice Marine Le Pen na desničarskoj vesti Valee Akruel.
„Zabrinutost koju hrabro izražavate ne može ostati u fazi izražavanja ogorčenja, koliko god moćna bila. U demokratiji je potrebna potraga za političkim rešenjem koje se mora materijalizovati kroz projekat smenjivanja“, rekla je, pozivajući penzionisano vojno osoblje da se pridruži njenoj kampanji na predsedničkim izborima 2022. godine.
(Kurir)
