U Srbiji je pri kraju velika akcija otkrivanja lažnog meda, najšira ikada sprovedena kod nas, a sve ukazuje na to da će rezultat biti šokantan, da su rafovi puni falsifikata, kaže za Sputnjik predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljub Živadinović.
Tu akciju, u koju je uključena veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede, predvodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ističe on, napominjući da dok istraga traje, te institucije ne mogu da objavljuju rezultate do kojih su došli.
Oko 40 odsto meda na tržištu falsifikat
Ipak, dodaje:
„Prema trenutnim analizama ima oko 40 odsto falsifikata, ali to je ono što je do sada nađeno u akciji i ako bismo je ponovili našli bismo toga još. Inspekcija ne može da postigne sve da uradi. Mi smo se trudili da pomognemo državi tako što smo pozvali građane potrošače meda, ali i pčelare da prijave sve na šta sumnjaju. Više od 500 objekata smo mi prijavili. Skoro 200 uzoraka je uzeto od različitih proizvođača. Kada se sve završi, mislim da ćemo biti šokirani onim što je nađeno“.
Živadinović kaže da je, koliko mu je poznato, dobar deo posla urađen, ali da moraju da se obiđu još neki proizvođači. Dodaje, međutim, da su nekima već stigle milionske kazne, jer
postoje slučajevi koji ne zahtevaju analizu meda. Reč je o onima kod kojih deklaracije na proizvodima nisu usklađene sa propisima. Već je to dovoljno da takve proizvode veterinarska inspekcija odmah povlači iz prometa, pa nema razloga da ga šalje na analizu, objašnjava naš sagovornik.
Teške zloupotrebe
„Imate tako na tržištu takozvani pekarski med kome je cena enormno niska, negde čak i 300-400 dinara za kilogram“, kaže on, napominjući da na tom proizvodu, prema zakonu, ne sme da piše da je reč o pekarskom medu poreklom od bagrema ili livadskog bilja. A to se ipak radi.
Predsednik SPOS-a napominje da je cena pravog bagremovog meda u otkupu, dakle ona koju pčelar dobije bila oko 800 dinara. Kada se na to dodaju svi ostali troškovi – pakovanje, PDV, sa trgovinskim maržama onda izađe 1200-1300 dinara.
Pekarski med, pak, nije ništa drugo do slučajno pregrejani med u kome je uništeno ono što je pčela u njega ugradila i više nema bilošku vrednost koju ima pravi med.
Radi se, kako kaže, o teškim zloupotrebama, jer je reč o proizvodima u kojima uopšte nema meda, ili ga je veoma malo. Uglavnom je reč o ušećerenom sirupu. Kakav apsurd. Pored domaćeg meda vrhunskog kvaliteta koji završava u inostranstvu, kao što je ovih dana u Italiju otišlo pet poslednjih šlepera bagremovog meda, srpski potrošači uglavnom kupuju nešto što se samo tako zove, a ustvari je falsifikat.
Živadinović kaže da su proizvođači meda srećni kada je na tržištu 30 odsto falsifikata meda jer ih je pre nekoliko godina, 2015. i 2016. bilo čak i do 95 odsto.
Uvesti mere po uzoru na EU
A falsifikati nisu samo specifičnost Srbije nego generalna pojava svuda u svetu sa kojom se različite države različito nose.
Na pitanje, kakve su kazne za falsifikatore, po njegovoj oceni one uopšte nisu destimulišuće. Proizvođači meda udruženi u SPOS koji od prošle godine imaju i svoj pogon meda „Naš med“, finansiran sopstvenim sredstvima, traže drastično veće kazne ili da se uvedu one po uzoru na EU, zbog čega bi trebalo menjati zakonodavstvo.
