Udruženje hotelijera i restorana (HORES) će Vladi Srbije predložiti mere pomoći za ugostiteljku delatnost, najteže pogođenu pandemijom kovida, koja je posle najnovijeg zaključavanja došla do kraja. Kafane i hoteli idu u bescenje, a brod vredi kao stan.
Da bi spasili što se može spasiti, mnogi vlasnici su se posle ključa u bravi odlučili na prodaju restorana, splavova, kafića, pa i hotela.
Ovo je Sputnjiku izjavio predsednik HORES-a Georgi Genov koji ističe da je ugostiteljska industrija postala socijalna žrtva koja zatvara svoje objekte dok ostala privreda manje-više nesmetano radi.
Prodaja kafana, hotela, brodova u bescenje
Sajtovi koji se bave prodajom nekretnina na kojima se sve češće pojavljuju ugostiteljski objekti su potvrda težine te situacije.
Ljudi iz ove industrije kažu da su cene i izdavanja i prodaje u proseku za trećinu niže od njihove realne vrednosti.
Tako je, na primer na sajtu nekretnine.rs objavljeno da se brod restoran Sava na Novom Beogradu prodaje za 350.000 evra , ili iznajmljuje kompletno opremnjen. Brod – restoran od 700 kvadrata na Ušću sa pogledom na Kalemegdan prodaje se za 240.000 evra, a njegov vlasnik u oglasu napominje da u obzir dolazi i zamena za stan.
Hotel restoran, kod hotela Jugoslavija čiji samo restoran ima 400 metara kvadratnih izdaje se za 4 500 evra, 11,25 evra po metru kvadratnom.
Kompletno opremljen ugostiteljski objekat od 200 kvadrata kod Vukovog spomenika se izdaje za 1200 evra.
Najteže noćnim klubovima i barovima
Ugostiteljski objekat u Belvilu na Novom Beogradu od 50 kvadrata može da se pazari za 105.000 evra, a kafić iste kvadrature u Sarajevskoj ulici za 115.000 evra.
Predsednik Udruženja noćnih barova i klubova, gde je sitacija najteža, Miša Relić za Sputnjik kaže da se imovina prodaje samo onda kada mora, kada nema drugog izlaza, a da ima čak i onih koji je u takvoj situaciji prodaju po ceni nižoj čak 70 odsto od realne vrednosti.
Slično je i u Novom Sadu i Nišu. Tako se, na primer, kafić na novosadskom Limanu od 30 kvadrata prodaje za 59.000, a kafić u centru Niša od 105 kvadrata izdaje za 1200 evra.
„Svakim danom nestaje po jedan restoran, kafić, ili neki drugi od ugostiteljskih objekata, tako da je kod njih najteža situacija u celoj ugostiteljskoj industriji. Dok su hoteli dobijali određenu pomoć, restorani, koji takođe imaju visoke investicvione troškove i veliki broj zaposlenih, ostali su uskraćeni za pomoć kada su u pitanju poslodavci dok će deo pomoći dobiti zaposleni – 50 odsto minimalne zarade za april, maj i jun i 100 posto u julu mesecu“, kaže Genov.
To je, kako napominje, toliko malo i nedovoljno. Poslodavci nisu u stanju da plate ni poslovni prostor koji zakupljuju, a tu su izdaci za struju, plaćanja ostalih komunalija, plaćanja dobavljačima… tako da su pred bankrotom.
„S druge strane, veliki broj zaposlenih koji su bili u ugostiteljstvu je već ostao bez posla. Kada je hotelska industrija u pitanju, u njoj je bilo zaposleno 19.500 radnika, a sada ih je 13.000 precizirao je predsednik Udruženja HORES.
Izvući sredstva koliko je moguće
Za ekonomistu Sašu Đogovića sasvim je logično da u ovakvoj pandemijskoj krizi koja se produžava i zaoštrava preduzetnici prodaju deo ili možda i celu imovinu kako bi spasili deo sredstava.
