Bolesti, jaz između bogatih i siromašnih, klimatske promene i sukobi u zemljama i među njima predstavljaće veliki izazov narednih decenija, pokazao izveštaj SAD koji su uradile američke obaveštajne službe.
U njemu se navodi i da je pandemija virusa korona već dovela do pogoršanja nekih od postojećih problema.
Suparništvo između Kine i koalicije zapadnih zemalja, predvođene Sjedinjenim Državama, verovatno će se intenzivirati i biće podstaknuto smenama vojne moći, demografskim
prilikama, tehnologijom i „učvršćivanjem podela u pogledu modela upravljanja“, ističe se u izveštaju „Globalni trendovi 2040“ koji je izdao američki Nacionalni obaveštajni savet, prenosi agencija Rojters.
Regionalne sile i nedržavni akteri mogli bi da imaju veći uticaj, a verovatne posledice toga su „nestabilnija geopolitička sredina više sklona konfliktu“ i oslabljena međunarodna saradnja, ocenjuje se u izveštaju.
Izveštaj vodećih američkih obaveštajnih analitičara, koji se objavljuje svake četiri godine, procenjuje političke, ekonomske, društvene i druge trendove koji će verovatno oblikovati nacionalnu bezbednost narednih 20 godina.
– Naša namera je da pomognemo onima koji utvrđuju politiku i građanima da se pripreme za niz mogućih budućnosti – napisali su autori, navodeći da ne iznose specifična
predviđanja i da su u izveštaju obuhvatili mišljenje različitih grupa – od američkih studenata do afričkih aktivista za građanska prava.
Izazovi kao što su klimatske promene, bolesti, finansijske krize i tehnološki poremećaji „verovatno će se pojavljivati češće i intenzivnije u gotovo svim regionima i zemljama“, što će dovesti do „rasprostranjenog preopterećenja država i društava, kao i šokova koji bi mogli da budu katastrofalni“, upozorava se u izveštaju.
Dodaje se da pandemija, koja je odnela više od tri miliona života, predstavlja najveći „globalni poremećaj“ od Drugog svetskog rata, sa posledicama koje će trajati godinama.
Kovid 19, kako se navodi, pokazao je – a ponekad i produbio – razlike u zdravstvenoj zaštiti, doveo do rasta nacionalnih dugova, ubrzao nacionalizam i političke podele,
produbio nejednakost, podstakao nepoverenju u vlade i naglasio neuspeh međunarodne saradnje.
Takođe usporava – a moguće i preokreće – napredak u borbi protiv siromaštva, bolesti i rodne neravnopravnosti.
U izveštaju se predviđa da će se mnogi problemi, izazvani pandemijom, pogoršati do 2040. godine.
– Postoje određeni trendovi koje smo utvrdili, a koji se po svemu sudeći ubrzavaju ili
osnažuju zbog pandemije – rekao je neimenovani zvaničnik NIC-a, a prenosi agencija Rojters.
U izveštaju se iznose pet scenarija o tome kako bi svet mogao da izgleda 2040. godine.
U najoptimističnijem – „renesansa demokratija“ – demokratske vlade bi se pokazale „sposobnijim da podstiču naučna istraživanja i tehnološke inovacije, ubrzavajući ekonomski procvat“, što bi im omogućilo da se suoče sa domaćim problemima i da se suprotstave međunarodnim rivalima.
U najpesimističnijem scenariju – „tragedija i mobilizacija“ – iznosi se pretpostavka kako bi kovid 19 i globalno zagrejavanje mogli da opustoše globalne zalihe hrane, što bi dovelo do nemira u Filadelfiji u kojima bi poginule „hiljade ljudi“.
