Britanski soj virusa korona predstavlja veću pretnju za sve, pa i decu, koja obolenje mogu da prenesu na starije ukućane. Broj zaražene dece porastao je tokom proteklih meseci, ali nadležni tvrde da razloga za brigu nema.
U toku je i razvoj vakcine za mlađe uzraste, ali deca neće biti vakcinisana sve dok cepiva ne budu ispitana do kraja.
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis izjavio je da je britanski soj korona virusa odgovoran za duplo veći broj obolele dece nego pre mesec dana. On smatra da će i deca, uprkos tome što, „slabo prenose virus“, eventualno trebati da prime vakcinu.
On je kazao i da trenutno prioritet nije vakcinisanje dece, već odraslih, čime će ujedno biti zaštićena i deca.
Britanski soj veća pretnja i za decu
Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović za Sputnjik kaže da je britanski soj virusa korona zarazniji za opštu populaciju od „običnog“, te da je samim tim zarazniji i za decu, ali i napominje da, srećom, nisu sva deca koja se pojave u pedijatrijskim kovid-centrima obolela od virusa korona.
„Treba biti svestan da je, ako imate povećanu zaraznost, veći broj obolelih odraslih osoba, to za očekivati i kod dece. Taj broj, međutim, kada pogledate ukupnu situaciju u Srbiji, nije značajno veći i zato je doneta odluka da učenici starijih razreda osnovnih škola i srednjih škola mogu početi sa nastavom koja će biti u školama.
Kod dece je vrlo retko da imaju težu ili srednje tešku kliničku sliku, a to će kliničari reći, jer oni pred sobom imaju najteže slučajeve, a mi gledamo ukupnu dečju populaciju“, predočava Tiodorović.
On, ipak, ističe da deca mogu da budu značajni prenosioci virusa, a s tim stavom se slaže i epidemiolog i koordinator Kriznog štaba u Kraljevu Radovan Čekanac, koji smatra da su deca imala udela u zaražavanju starijih članova porodica.
Čekanac potvrđuje da je trenutno zaraženo više dece nego u proteklim mesecima, ali ne može da tvrdi da je broj obolele dece duplo veći nego prošlog meseca.
„Ono što je evidentno, ako je tačno da je britanski soj zastupljen u našoj populaciji, a vidimo i u ovom talasu, da su kliničke slike daleko teže i da imamo značajno veći broj umrlih u ovom talasu. Ja sam u prvom talasu imao četvoro preminulih, u drugom 36, a od 1. novembra imam ukupno 273 preminulih. Ne sme da se zanemari da smo imali i mlađih ljudi s teškom kliničkom slikom, koji su, nažalost, loše završili“, napominje Čekanac.
Vakcinisanje dece – nakon ispitivanja
Kada je u pitanju vakcinacija dece, Čekanac i Tiodorović su saglasni – prvo treba sačekati završetak svih ispitivanja neke od vakcina za mlađe uzraste, a potom i odobrenje nadležnih institucija za njenu primenu.
„Trenutno mlađi uzrast nije prioritet, ali mene lično plaše i ove mutacije virusa. Sve češće među mladima beleže se slučajevi s ozbiljnijim kliničkim slikama. Ovaj virus je stvarno nepredvidiv. Videćemo kako će se u narednom periodu ’ponašati‘, odnosno kako će ga podnositi mlađe osobe. To je jedan realan strah“, ističe Čekanac.
Tiodorović podseća da je prva vakcina protiv gripa bila namenjena samo starijima od 20 godina i da je ta starosna granica vremenom spuštena na 12 godina, a potom i na šest meseci, uz saglasnost pedijatra.
