Dr Milomir Stanković bio je lični lekar Josipa Broza Tita dok se lečio u bolnici u Ljubljani. On je bio kraj Tita u poslednjim danima života nekadašnjeg prvog čoveka SFRJ.
“Sve je bilo u tajnosti oko njegovog lečenja. Došla je moja supruga da me obiđe na Brdu kod Kranja nisam smeo da joj kažem da će sutra biti amputirana Titu noga. Nikad niste znali ko možda sluša”, počeo je svoju priču Dr Stanković.
On je u emisiji kod Mire Adanje Polak otkrio da su im u samom kliničkom centru govorili da ne žure pojedinim hodnicima jer su novinari gledali kroz prozor.
“Upozoreni smo da ako budemo žurili novinari će znati da je nešto hitno. Maksimalna tajnost. Mi smo inekcije nosali u nekim torbicama da se ne bi videlo. Niko od njegove pratnje nije znao šta mi to njemu dajemo. Sve je bila tajna.”
Opisao je i njegov prvi susret sa Titom.
“To je ubilo ujutru 15. maja na Brionima u njegovoj rezidenciji. On izlazi iz kupatila, istuširan obrijan i čeka da mu se da inekcija. Gledao je moj svaki potez. Posle je uvek imao poverenje u mene. U to vreme sam bio lekar na VMA. Kad sam došao kod njega prvi put on me je pozdravio kao da me je video juče:
– Dobar dan doktore, kako ste.
– Dobro sam druže predsedniče, kako ste vi?
– Mene doktore steže ova vražija reuma. Znate ja lečim reumu.
– Druže predsedniče, mi kad vas vidimo na televiziji kako koračate svi kažu da ste vi zdrav čovek.
– E, doktore… Ja stegnem dobro zube dok koračam pred kamerama.
Dr Stanković kaže da je jednom dok je Tito imao fizikalnu terapiju on primetio njegovo levo stopalo koje nije izgledalo dobro.
“Bilo je bledo i imalo je neku nesvakidašnju modricu. Kao da je neko mastilo prosuto na nju, potpuno ograničeno… Nije bilo razliveno. Pošto je on tad dremao malo dok su ga masirali, ja sam mislio da on to ne zapaža. Opipao sam puls, ali nije ga bilo.
Izašao sam i sačekao da oni završe sa njim tu fizikalnu terapiju. Posle nekog vremena on izlazi i prolazi pored mene. A maserka njegova mi kaže – Pa on je video da ste vi nešto radili. Čim ste vi izašli on nas je pitao šta ste vi to videli. Morate mu nešto reći… Ja sam mu prišao i rekao:
– Druže predsedniče, imate na stopalu jednu promenu koja mora brzo da se pogleda.
– Doktore, Nova je godina, nemam vremena za konzilijume.
Kako otkriva dr Stanković radilo se o okluzivnoj angiopatiji.
“Nije to bila dijabetična koju je on imao na potkolenici. Ta okluzivna angiopatija je značila da je njemu zapušen krvni sud koji mu hrani nogu. To je bilo na butnoj arteriji i njemu je bila ugrožena noga. Ja sam bio odgovoran i morao sam da nešto uradim. Pokušao sam da ga nagovorim ponovo da pristane na konzilijum ali sada uz pomoć njegovog ađutanta.
– Ja sam rekao da se sa time sačeka, proći će to, rekao mi je Tito.
