Kina je od početka korona krize ubrzala prodaju američkih dužničkih hartija koje poseduje, a masovna prodaja američkog državnog duga imaće neočekivane posledice za ceo svet, ocenjuju kineski ekonomisti.
U jeku pojačanih trgovinskih tenzija sa SAD, Kina je u martu ubrzala prodaju američkog duga, spustivši svoj udeo na najniži nivo u poslednje dve godine.
Kina, posle Japana, najveći strani ulagač u američki nacionalni dug, smanjila je taj iznos za 20,5 milijardi dolara, pa je sada ukupan iznos njenog udela sveden na 1,07 biliona dolara (1.070 milijardi dolara).
Američki dolar je najpopularnija i najtraženija valuta na svetu, koja čini većinu svih svetskih rezervi. Dobrim delom zbog njegovog statusa, Sjedinjene Države su postigle svoj dominantan položaj.
Ove godine, u pozadini globalne ekonomske krize, Sjedinjene Države pokrenule su štampu novog novca, što je dovelo u pitanje budućnost čitavog globalnog finansijskog sistema. Ovaj potez doveo je do toga da su mnoge zemlje razmišljale o prodaji obveznica američkog nacionalnog duga.
Svet zabrinut
„Počev od marta ove godine, glavni nosioci američkog državnog duga sistematski se rešavaju svojih obveznica“, napominju autori kineske agencije Sohu.
Kina se poslednjih meseci aktivno rešava ovih obveznica. Kina je prodala ukupno 128 milijardi američkih hartija od vrednosti. S tim u vezi, svetska zajednica sve više počinje da se pita o budućnosti kineskih investicija u američki državni dug.
Zašto Kina ne prodaje sav američki dug ođednom, već ga samo malo smanjuje? Šta se dešava ako se ta imovina proda preko noći, ključna su pitanja.
Ostali će slediti primer Kine
Naime, Kina sa 1,07 biliona dolara poseduje 3,8 odsto ukupnog američkog državnog duga. Ovo je neverovatno veliki novac i nijedna zemlja na svetu neće moći trenutno da
isplati poverioce. Čak i ako Federalni rezervni sistem (FRS) ponovo pokrene štampu i odštampa dovoljno novca da plati Kinu, to neće spasiti Sjedinjene Države.
„Kina je druga najveća ekonomija na svetu i ima ogroman uticaj na globalnu geopolitiku. Ako proda sve svoje američke državne obveznice, druge zemlje će želeti da slede njihov primer. Započeće masovna prodaja američkih obveznica“, naveli su stručnjaci.
Snažan udarac biće zadat američkoj ekonomiji, finansijski sistem zemlje neće moći da se nosi sa takvim opterećenjem, a to će se po principu spojenih sudova, preliti na ceo svet, bukvalno svaki njegov kutak.
Kineski ekonomista Vang Jongli opisao je ovu situaciju u 5 reči:
„Sve države će pretrpeti štetu“.
Nagli kolaps američkog dolara uticaće na ceo svet, pa je, stoga, takav razvoj događaja krajnje nepoželjan za svetsku ekonomiju, smatra Jongli.
(Informer)
