Prostor na kome živimo nazivao se ilirski ili slavenski. Niko od izvora iz tog vremena ne pominje kako su Iliri Albanci.
Srbi i Hrvati su jedan narod, potomci Ilira i starosedeoci na Balkanu, a ideja o masovnom doseljavanju Slovena u 7. veku je namerna laž Vatikana. Na Balkanu je nastala prva civilizacija, i kasnije je tu bila i prestonica Rimskog carstva, tvrdi između ostalog, hrvatski teolog i istoričar Goran Šarić.
– Prva civilizacija nije nastala u Sumeru i Vavilonu, već u Vinči, odakle se širila dalje – iz Beograda do Jadrana i Alpa, sve do Crnog mora. Najstariji mitovi, poput onog o Faetonu, ukazuju nam da su ti prvi narodi bili opsednuti astrologijom, i zaista, mi na Balkanu nalazimo brojne opservatorije. Najstariji točak je nađen u Sloveniji, najstariji sir u Hrvatskoj, hleb u Srbiji. Najstariji urbanistički plan, prikaz lađe, grobnica u Sutomoru oko 4.700 godina starija od Tutankamonove… Sve je poteklo odavde – počeo je Šarić.
Naši preci, zaključuje on, bili su miroljubiv narod, koji nije ratovao.
– Mesta poput Blagotina, „grada dobrih ljudi“, nemaju ni bedeme, ni tragove nasilnih smrti. Do sukoba je došlo tek kada je taj narod počeo da obrađuje metal, a među njega su stigli “preci današnjih Zapadnjaka”. Oteli su im oružje, zaratili s njima i naterali ih da beže u Rusiju. Preko 1.000 godina trajalo je putovanje naših predaka, sve do Indije i, za jedan deo njih, nazad na Balkan. To dokazuju oružje, jezik i genetika – tvrdi Šarić.
NAPREDNIJI OD GRKA I RIMLjANA
Iliri su preci Srba i Hrvata, smatra on, a njihova država na Balkanu imala je svoje vladare, od kojih je najpoznatija legendarna Teuta. Ta država bila je naprednija od susednih sila – Grčke i Rima.
– Kako bi im inače odolevala 250 godina? Rimljani su tek početkom nove ere osvojili ove zemlje, ali ono što se krije, jeste da su tada iz Rima na Balkan preselili svoj centar moći: 22 cara su ovde rođena, Sirmijum je bio prestonica, Siscija najveća kovnica novca, Viminacijum najveći vojni logor na Dunavu. Zašto bi sve bilo ovde, ako smo mi, kako tvrde, bili samo provincija? I što je važnije, zašto bi se antički grad na prostoru današnje Gradiške zvao Serbinum, ako u 2. veku i pre tu nije živeo istoimeni narod?
Srbi su starosedeoci na Balkanu, Iliri su jedni od predaka Južnih Slovena, a i ako je u 7. veku došlo do doseljavanja novog naroda, ta seoba nije bila ni masovna, ni nasilna, tvrdi on.
– Da nije tako, zar se ne bi ijedna reč tog fantomskog ilirskog jezika zadržala u nekom zabačenom selu? Gde su nam „ilirske“ reči za pomorstvo, za stvari koje postoje u jednom ubanom narodu? Vodeći svetski stručnjaci, najstarije hronike, čak i srednjovekovne pape nemaju pojma da su se Sloveni ovde doselili. Ajhard, franački pisac iz 9. veka, pominje kako u 4. veku narod Srba drži najveći deo Dalmacije, pismo pape Jovana X (9-10 vek), Tacitova “Germanija” – svi oni kažu da Sloveni ovde oduvek žive.
ZAŠTO SE NAROD U DALMACIJI SEĆA ATILE, TEUTE, APOSTOLA PAVLA?
