Od ukupno 1.500 i više ostrva u Aralskom moru u centralnoj Aziji, nijedno nije tako misteriozno kao maleno ostrvo Barsa-Kelmes. Njegovo ime na kazahstanskom jeziku znači „zemlja bez povratka“, a taj naziv je veoma zasluženo dobilo.
Ovo ostrvo je danas napušteno, a poslednji stanovnici su ga napustili pre nekoliko decenija. Zemlja je prekrivena stalnom, gustom maglom koja od radoznalih očiju krije čudne stvari koje se tamo dešavaju. Upravo zbog tih čudnih dešavanja, ljudi koji žive blizu ovog ostrva ubeđeni su da je ono portal ka drugoj dimenziji.
Navodi se da ostrvo naseljavaju neobična bića koja izgledaju kao da su došla iz drugog vremenskog perioda. Lokalci su naveli da su videli velike pticolike životinje, morske nemani i džinovske zveri sa dugim vratovima kako izviruju iz magle s vremena na vreme. Mnogi od onih koji su posetili ostrvo nikada se više nisu vratili.
Pored toga što je naseljeno divljim zverima, ostrvo Barsa-Kelmes krasi još jedan neobjašnjeni fenomen – satovi iznenada stanu a kompasi podivljaju. Protok vremena na ostrvu je veoma čudan.
Prema legendama, lokalci su u 13. veku došli na ovo ostrvo bežeći od Mongola. Međutim, kada su se posle vratili na svoju teritoriju, ustanovili su da se ona promenila kao da ih nije bilo decenijama, a na ostrvu su proveli svega par meseci.
Sličan incident se dogodio i nedavno. Ostrvo je toplije nego okolne oblasti, te su Kazahstanci 1959. godine za vreme veoma grube zime pomislili da bi bilo dobro da potraže utočište na ostrvu.
Međutim, došlo je proleće a oni se nikada nisu vratili. Za njima je poslata grupa spasilaca. Kada su stigli na ostrvo, polovina je ostala na obali, dok je druga polovina zašla u dubinu ostrva. Pošto se nakon par dana niko nije vratio, grupa sa obale se obratila vlastima.
Sovjetska vlada je poslala avion da skenira oblast, ali dok se on probijao kroz maglu, njegovi instrumenti su počeli da otkazuju i oba motora su prestala da rade. Dva pilota su uspela vanredno da slete, a u svojoj poslednjoj komunikaciji na radiju su opisali eliptične objekte koji tiho lebde u i van magle koji su ispitivali avion. Nakon toga, usledila je samo tišina.
Besne zbog gubitka aviona, vlasti su poslale tenk vezan dugačkim metalnim kablom i naredile posadi da ne izlazi iz vozila i da održava komunikaciju non-stop. Oni su održavali komunikaciju neko vreme, ali je radio ubrzo ponovo utihnuo.
Tenk je kablom dovučen do privremene baze na obali. On je bio prazan i prekriven nekakvom čudnom supstancom koja je podsećala na led.
Uzorci supstance su poslati u Moskvu, ali istraživači koji su je ispitivali nisu mogli da je identifikuju.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka, brodomehaničar Timur Džoldabeskov je opisao kako je naišao na vojnu bazu tokom jednog od svojih putovanja ka ovom misterioznom ostrvu.
On je rekao da se narednog dana vratio sa prijateljem, ali da su zgrade prosto nestale. Postojali su planovi za sprovođenje naučne ekspedicije na ovom ostrvu 1991. godine, ali raspad SSSR je doveo do drugih prioriteta.
Ostrvo je danas tema mnogih priča o NLO-ima, a mnogi istraživači veruju da je ono neka vrsta vanzemaljske baze. Ruski NLO istraživač Vadim Černobrov proučavao je mitove o ostrvu Barsa-Kelmes i veruje da je magla koja se tamo nalazi neka vrsta naprednog odbrambenog mehanizma od neželjenih upada.
