DAN zahvalnosti je američka verzija festivala žetve. Porodica se okuplja za jednim stolom, koji bi trebalo da je prepun raznih jela i sa obaveznom ćuretinom.
Međutim, ove godine to za mnoge nije bio praznik.
Dok je šef države Donald Tramp opraštao `predsedničkoj ćurki`, stotine hiljada Amerikanaca širom zemlje stajale su u kilometarskim redovima za besplatne pakete hrane. Vodeći mediji su ono što se dešava u zemlji nazvali „krizom gladi“.
Uoči glavnog američkog praznika, statistika je otkrila da pedeset miliona Amerikanaca ima stalne probleme sa nedostatkom hrane i da strahuju da sledeće godine neće moći da izbegnu glad.
U SAD postoji izraz „nesigurnost u hrani“.
Označava nesigurnost pojedinca da u bliskoj budućnosti moći da kupi sebi hranu.
To ne znači da neko brine da uopšte neće imati ni groša. To može biti strah da će sav novac možda trošiti na plaćanje „komunalnog stana“ ili na lekove i zato često gladan odlaziti u krevet.
Ovakvu „nesigurnost povodom hrane“ danas doživljava više od polovine američkih porodica sa decom.
Siromaštvo u SAD nije ravnomerno raspoređeni po državama.
Postoje prosperitetne regije, ali su neka područja u siromaštvu, tipičnom za zemlje trećeg sveta. Na primer, u južnom gradu Albukuerkueu, svako treće dete redovno je gladno.
Glad i siromaštvo u najbogatijoj zemlji na svetu izgledaju paradoksalno. Na primer, u redovima za besplatne pakete namirnica često su ljudi koji su tu stigli u svojim automobilima. Oni i dalje veruju da je posedovanje automobila simbol bogatstva.
Za većinu Amerikanaca automobil nije luksuz, već jedini način da stignu na posao, do supermarketa ili bolnice. Ako ga prodaju, taj novac se potroši za nekoliko meseci, a onda – šta dalje?
Pothranjeni u zemljama „zlatne milijarde“ često imaju višak kilograma. Time i pratećim bolestima plaćaju decenije potrošnje jeftinih namirnica punih zaslađivača, konzervansa i drugih hemikalija. Čista, organska hrana košta bar duplo više i luksuz je za bogate ljude.
Sve ovo daje poklonicima „blistavog grada na brdu“ priliku da tvrde da u Sjedinjenim Državama nema gladi. Međutim, sami Amerikanci tako ne misle i ozbiljno su zabrinuti.
Zapravo, američka pandemija postala je samo pogodno objašnjenje kolapsa životnog standarda mnogih prosečnih Amerikanaca.
Milioni prodavaca, spremačica, blagajnica izgubili su posao i našli se praktično bez sredstava za život. Na njihov račun danas rastu redovi pred „bankama hrane“.
U SAD se dosta radi na pomoći tim ljudima. Amerikanci obilno doniraju hranu „bankama hrane“, volonteri provode čitave dane sipajući im besplatnu supu i dostavljajući hranu starima u njihovim stanovima i kućama. U nekim državama i Nacionalna garda pomaže u distribuciji hrane. Dobrotvorne organizacije rade bukvalno danonoćno.
Država plaća beneficije onima koji su ostali bez posla i porodice. Istina, ovo se ne odnosi na one desetine miliona ljudi koji su odavno izgubili nadu da će naći posao i nisu prijavljeni na berzi rada.
U kasnom SSSR, veštačke nestašice – uključujući prehrambene proizvode – postale su prolog za kolaps čitavog ekonomskog sistema i veliku preraspodelu imovine. Izgleda da se Amerikancima sprema nešto slično.
Džo Bajden i njegov tim nameravaju da promovišu temu globalnog zagrevanja i da obezbede smanjenje potrošnje mesa i mleka. To može rezultirati monstruoznim rastom cene hrane za Amerikance, a nakon toga i cenama svega ostalog.
