Antarktik i Atlantida su dve reči koje se često nađu u istoj rečenici. Nije tajna da mnogi ljudi veruju da je Atlantida postojala i da se nalazi upravo ispod leda Antarktika.
Iako je Platon prvi koji je pisao o izgubljenom kontinentu Atlantidi, važno je napomenuti da se u legendama Indijanaca takođe pominju neke stvari koje je Platon pomenuo o Atlantidi.
Sve legende Indijanaca govore o drevnoj civilizaciji koja je postojala u dalekoj prošlosti. Ova drevna kultura je prvobitno živela u Astlanu u centralnoj Americi.
Astlan je, prema legendama, bilo belo ostrvo na jugu koje je bez upozorenja nestalo usled prirodnih katastrofa. Upravo zato što se navodi da je u pitanju bilo belo ostrvo, mnogi su to povezali sa Antarktikom, ali i mitskom Atlantidom.
Priča se da su oni koji su preživeli katastrofalne događaje na Atlantidi pobegli na različite kontinente na kojima se njihova drevna civilizacija spojila sa ostalima i nestala.
Mnogi skeptici odbacuju teoriju poveznosti Atlantide i Antarktika zato što je Antarktik danas u potpunosti nenaseljiv i zamrznut i zato što nijedna civilizacija tamo ne bi mogla da opstane.
Međutim, Antarktik je u dalekoj prošlosti definitivno bio naseljiv, što dokazuju i mnoge drevne mape koje prikazuju Antarktik bez leda. Najčuvenija takva mapa je Piri Rajs mapa koju je napravio istoimeni admiral iz drevnog Otomanskog carstva.
Interesantno je to što je Piri Rajs mapa zasnovana na brojnim starijim mapama koje s velikom preciznošću prikazuju Antarktik bez leda kojim je on prekriven danas.
To jasno ukazuje da je nekada davno postojala drevna civilizacija sa naprednom tehnologijom koja je istražila Antarktik u vreme kada on još uvek nije bio zamrznut.
Stvar je u tome što se Antarktik nije uvek nalazio toliko južno već je bio negde između Južnog pola i Ekvatora. To znači da je tada na njemu vladala tropska ili umerena klima i da je na njemu bilo raznih oblika života. To znači da su čak i ljudi mogli živeti na Antarktiku u dalekoj prošlosti.
Kako je to moguće?
Prema navodima mejnstrim stručnjaka i teoriji kontinentalnog pomeranja, kora naše planete je podeljena na nekoliko tektonskih ploča koje bukvalno „plutaju“ na istopljenom unutrašnjem omotaču. Ove ploče se s vremena na vreme sudare jedne s drugim.
Međutim, pojavila se teorija razmeštanja kore koja proširuje teoriju kontinentalnog pomeranja. Prema njoj se na svakih 40.000 godina kora planete ujedini, a nakon toga dolazi do razdvajanja kopnene mase i premeštanja kontinenata na novi položaj.
Mnogi istraživači veruju da se to poslednji put dogodilo 10.000 godina pre nove ere i da je tada Antarktik sa svog starog položaja prešao na Južni pol.
Danas je gotovo 98% Antarktika prekriveno ledom koji je debeo preko kilometar. Ako je neki drevni narod naseljavao Antarktik dok je on bio prekriven prirodom i bez leda, onda se njihovo nasleđe sada nalazi duboko ispod sloja leda. Naučnici veruju da je tako nešto u potpunosti moguće.
Inače, admiral Bejrd je 1949. godine sproveo ekspediciju na Antarktiku i uzeo uzorke sedimenta sa tri mesta na kojima su se nekada nalazile reke.
Fini sediment koji je otkriven je one vrste koju nose reke na kontinentima bez leda. To znači da su uzorci sa Bejrdove ekspedicije dokazali da Antarktik nije oduvek bio prekriven ledom.
