Ta instalacija izazvala je Tungusku eksploziju 1908, a zadatak joj je da uništava komete i asteroide koji naleću na našu planetu, kaže profesor Valerij Uvarov.
U Sibiru postoji davno sagrađena instalacija koja uništava nebeska tela koja mogu da ugroze Zemlju, a ne zna se ko ju je sagradio i postavio, izjavio je dr Valerij Uvarov sa a Akademije nauka i tehničke i nacionalne bezbednosti u Sankt Peterburguru britanskom časopisu specijalizovanom za NLO.
Profesor Uvarov, šef Odeljenja za istraživanje NLO, kaže da nema sumnje da nismo sami u kosmosu i da je jedno od osnovnih pitanja kojima se njegovi ljudi bave – kakvi su interesi vanzemaljaca na Zemlji. Zato njegov tim sarađuje sa američkom NASA.
U intervjuu Grejemu BIrdsolu, urednIku britanskog časopisa NLO magazin, Uvarov kaže da se sada zna da je čuvena Tunguska eksplozija 1908. zapravo bila uništenje meteora projektilom.
“Projektil je ispalila materijalna instalacija. ne znamo ko ju je konstruisao, ali sagrađena je pre mnogo, mnogo vremena i postavljena u Sibiru, nekoliko stotina kilometara severno od Tunguzije. Mogu da vam kažem da je naša istraga utvrdila da se dogodilo više eksplozija u Tunguskoj. Ova instalacija je poslednji put uništila meteor 24-25. septembra prošle godine. I Amerikanci, koji imaju tri baze, registrovali su tu eksploziju”, priča on.
Jugoistočno od te instalacije je čuveno jezero Bajkal, iznad nje, na severu, je 100.000 kilometara tundri, gde nema nikoga, navodi Uvarov i dodaje da postoji snažna veza između instalacije i takozvane Planete Iks (Planet X).
“Znamo da su ta planeta i instalacija u Sibiru blisko povezani. Mogu da kažem da ta instalacija održava tu planetu u stabilnoj orbiti. Kad bi se ta planeta pomerila ili promenila orbitu, čitav solarni sistem bi postao nestabilan.
Mi na akademiji smo ubeđeni da je ta planeta nastanjena i da je ta instalacija napravljena da štiti i njih i nas. Sigurno smo da se neće dogoditi ništa opasno. Imamo posla sa tehnologijom mnogo naprednijom od naše”, navodi ruski naučnik.
“Naša istraživanja pokazuju da Zemlja poseduje nekakav puls na frekvenciji koja utiče na sva živa bića. Ona sse pre oko 12.500 godina poklapala sa staroegipatskim kalendarom
od 360 dana, ali tada je trebalo da Zemlju pogodi asteroid. Verujemo da je orbita Zemlje u to vreme veštački pomerena malo dalje od Sunca, pa je frekvenca prešla na 365”, priča Uvarov i dodaje da se tada pomislilo da negde imamo prijatelje koji paze na nas.
Ti prijateljski nastrojeni vanzemaljci ne dozvoljavaju da nebeska tela kao što su komete i asteroidi unište zemlju.
“A oni koji žele da postave naoružanje u svemir… Pravo da vam kažem, to boli sve nas koji učestvujemo u ovom projektu. Evo, mi istražujemo tu instalaciju i druge stvari, fizičke stvari, a ništa od toga nisu napravili Rusi ili Amerikanci, nego neko drugi, neko iz svemira. Žao nam je samo kad pomislimo šta bi moglo da se dogodi ako postave oružje u kosmos”, kaže on.
Ta instalacija ima svoju “elektranu”, svoj izvor energije, priča dalje ruski naučnik.
“Locirali smo ga za vreme rata u bivšoj Jugoslavji, kad smo prvi put zabeležili povećano emitovanje energije. To nam je bilo neverovatno, ali sad znamo da ova instalacija reaguje na društvene nemire i sukobe. Deo naše istrage je i pretraživanje drevnih zapisa i arhiva, tokom kojeg smo došli do tekstova o Ekutin Apos Alanhor. Zovemo ih Alanhor, a stari su najmanje 4.000 godina. U njima je opisana instalacija – i to u naučnim terminima – i sve šta se tamo dešava. To je čudesno”, navodi Uvarov, koji je dvaput posetio tu oblast.
