Intrigantni predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona za temeljnu reformu globalnog ekonomskog sistema, kao i sličan koncept „velikog resetovanja“ koji je ponudio osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab, samo su prepakovani globalizam.
Globalisti bi da se presvuku, palikuće da gase požar, slikovito kaže politikolog Aleksandar Pavić.
I Makron i Švab kritikuju kapitalizam i zagovaraju pravedniju raspodelu kapitala, ali je, po oceni Pavića, problem što su oni deo elite koja je dovela do ovakve situacije — traže mehanizam da zaustave ono što su do sada radili i zato nameću novi narativ. Do juče su bili upropastitelji, a sad treba da budu spasioci.
Francuski predsednik, iznoseći svoju geopolitičku viziju u ovih dana objavljenom intervjuu pod naslovom „Makronova doktrina“, upozorava da je svet na prelomnoj tački i da je neophodna radikalna revizija globalnog ekonomskog i socijalnog sistema i novi modeli kako bi se prevazišla trenutna kriza izazvana pandemijom kovida.
Globalisti i Makronova doktrina
Terminologija neodoljivo podseća na onu iz Davosa, koji je kao temu za sledeći forum najavio „veliko resetovanje“, a koncept je obelodanjen na virtuelnom sastanku u junu, čiji je domaćin bio Svetski ekonomski forum. Iz krize izazvane kovidom može nići bolji svet ako budemo radili brzo i zajedno, poručio je Švab. Pavić ocenjuje da je ponuđena agenda distopijska vizija iza koje stoje ljudi koji već godinama veštački pumpaju berze, kapitalizuju profit, a socijalizuju gubitke.
Makronov paradoks je da je bio šampion liberalizma i globalizma, a kasnije je evoluirao suočen sa realnošću i sad kaže da je sistem u krizi, da je kapitalizam postao
nekontrolisan i upozorava da siromašni i srednji sloj postaju sve siromašniji a bogati sve bogatiji, primećuje dr Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
On podseća da pored poziva na transformaciju kapitalizma, francuski predsednik u pomenutom intervjuu kritikuje Savet bezbednosti UN, ali se i zalaže za jaču Evropu na liniji Šarla de Gola i pokušaja da se EU dâ neka vrsta suvereniteta i emancipacije od Amerike, naročito u oblasti odbrane.
Makron ima isti problem kao De Gol
„Kad govori o bezbednosnoj samostalnosti Evrope, on polazi od ideje da Francuska kao najrazvijenija u vojnoj industriji treba da ima podršku drugih u EU u razvijanju autonomne evropske odbrane, koja bi počivala pre svega na francuskom nuklearnom odvraćanju, kao i na proizvodnji naoružanja za zajedničku vojnu industriju. Ali Makron ima isti problem kao De Gol, a to je da Nemci ne prihvataju da uđu u tu francusku priču.
Nemci se i dalje tvrdoglavo drže savezništva sa SAD, ostaju verni NATO-u i smatraju da je bezbednosna samostalnost iluzija, da bez učešća SAD nema adekvatne odbrane zapadne Evrope“, objašnjava Zečević, podsećajući da je na predloge francuskog predsednika žučno reagovala nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp Karenbaum, s porukom da su EU potrebni SAD i NATO.
Makron, nastavlja naš sagovornik, takođe misli da bi Evropa trebalo da bude tehnološki samostalna, da ima svoju 5G mrežu, kao i svoju farmaceutsku industriju, budući da je kovid kriza pokazala koliko je to važno. Međutim, svi ti predlozi su teško izvodljivi.
Pritom, neki su konkretni, ali ima i onih gde on samo konstatuje problem, ali ne nudi rešenje, komentariše Zečević.
