Nemački parlament usred demostracija usvojio je amandmane na zakona o zaštiti od zaraze, koji nemačkoj vladi omogućavaju da samostalno uvodi antiepidemijske restrikcije, bez parlamentarne procedure.
Za amandmane je glasalo 415 poslanika, 236 protiv, dok je 8 poslanika bilo uzdržano. Izmene će ojačati vladinu moć kada je reč o merama bezbednosti tokom pandemije – održavanje fizičke distance, nošenje maski, zatvaranje prodavnica, restorana i drugih mesta.
Početkom novembra, nemačka vlada uvela je jednomesečna ograničenja usmerena na suzbijanje širenja zarazne bolesti. Barovi, restorani i mesta za zabavu su zatvoreni, dok su radna mesta, škole i prodavnice i dalje otvoreni. To je izazvalo talas ogorčenja javnosti, koja je prerasla u proteste širom Nemačke.
Protesti u glavnom gradu Berlinu traju od ranog jutra, a policija je rekla da na skupu učestvuje između 5.000 i 10.000 demonstranata. Demonstranti su pozvali poslanike da ne glasaju za amandmane koji, kako kažu, krše ljudska prava.
Policija je upotrebila suzavac i vodene topove kako bi zaustavila demonstrante koji su pokušali da priđu zgradi parlamenta.
Poređenje Hitlera i Zakon o hitnim ovlašćenjima
Vladin predlog izazvao je zabrinutost političara i javnosti. Ljudi su to upoređivali sa Zakonom o hitnim ovlašćenjima, amandmanom na ustav koji je usvojen 1933. godine i koji je Adolfu Hitleru i njegovoj Nacional-socijalističkoj partiji dao apsolutnu vlast nad Nemačkom. U suštini, Hitler je mogao da donosi zakone bez pristanka parlamenta.
„Zakone Rajha takođe može donositi vlada Rajha… Zakoni koje donosi vlada Rajha mogu odstupati od ustava …“, glasi Zakon o hitnim ovlašćenjima.
Zakon o zaštiti od zaraze
Demonstranti su tvrdili da će izmene i dopune zakona proširiti ovlašćenja Merkelove i njenog kabineta. Amandmani koje je odobrio parlament prenose neka ovlašćenja sa zakonodavne na izvršnu vlast. Međutim, svi dekreti o virusu korona koje je izdala vlada biće privremeni i ističu nakon četiri nedelje.
Poređenje sa Zakonom o omogućavanju izazvalo je šok kod nekih članova Socijaldemokratske partije, jer su još 1933. članovi stranke bili jedini zakonodavci koji su glasali protiv Hitlerovog amandmana. Zbog toga su neki poslanici bili progonjeni i hapšeni.
„Moraju biti omogućene demonstracije i kritike. Ali tolerancija ne može ići toliko daleko da prihvati da se zakon o zaštiti od zaraze poistovećuje s početkom nacističke diktature, sa Zakonom o hitnim ovlašćenjima iz 1933. godine“, rekao je Helge Lind, član Socijaldemokratske partije.
