Potpisivanje trojnog dogovora u ponedeljak uveče 9. novembra o obustavljanju rata u Nagornom Karabahu različito je doživljeno u Jermeniji i Azerbejdžanu ali i u mnogim drugim zemljama.
Nije sporno da je Vladimir Putin uspeo da zaustavi krvoproliće u Nagornom Karabahu posle mnogobrojnih telefonskih razgovora sa predsednikom Azerbejdžana Iljhamovom Alijevom i premijerom Jermenije Nikolom Pašinijanom, ali mnogi su se ovih dana pitali zašto su Jermeni izgubili rat?
Odgovor na to pitanje godinama pa i decenijama tražiće ne samo poraženi, već i mnogi drugi jer su do sada Jermeni bolje ratovali.
Nagorni Karabah ili kako ga Jermeni zovu – “Arcah”, proširio je svoju teritoriju za vreme ratovanja od 1992. do 1994. Tada su Jermeni osvojili oko 20 posto azerbejdžanske teritorije, zemlje gde nisu živeli Jermeni.
Posle ubedljive pobede i osvajanja tog prostora više od milion izbeglica moralo je da napusti domove i da ode u Azerbejdžan. Ovaj put kolo ratne sreće se okrenulo i Jermeni su u suzama, a Azerbejdžanci su mahali zastavama i igrali na ulicama.
Autor ovog teksta je pratio njihov sukob još iz sovjetskih vremena, više puta je bio u Jermeniji i Nagornom Karabahu, tako da dobro zna šta se sve izmenilo u minulih tridesetak godina..
Prvi razlog što je Jermenija izgubila rat i teritoriju je što je ušla nespremna u sukob, pre svega nije na vreme proglasila mobilizaciju. Veliki problem vojske Nagornog Karabaha je što ona nije imala dovaljan broj vojnika da brani sve pravce napada.
Predsednik Nagornog Karabaha Araik Arutunjan priznaje da deset hiljada dobrovoljaca nije dovezeno do fronta.On je oštro kritikovao političare u Jerevanu i pozvao ih da kažu gde su oni i njihovi članovi porodica bili dok se ratovalo. Da bi sačuvali Karabah morali smo imati od 80 do 100 hiljada vojnika, kaže ogorčeni Arutunjan.
Jermenija nije bila spremna za duži rat sa znatno bogatijim Azerbejdžanom. Da se rat produžio, Jermenija bi ne samo vojnički izgubila, nego bi i finansijski bankrotirala. Vojni analitičari tvrde da su u azerbejdžanskoj ofanzivi u Nagornom Karabahu Jermeni izgubili vojnu tehniku u vrednosti više od dve milijarde dolara. Jedan deo oružja je uništen a drugi su Azerbejdžanci osvojili kao ratne trofeje.
Azerbejdžan ima vojni budžet oko dve milijarde i 266 miliona dolara dok Jermeni imaju budžet samo 625 miliona dolara. Te brojke govore da Jermenija nije sposobna na dugoročan rat protiv Azerbejdžana, pogotovo što je njemu pomagala Turska.
Da jermenska nevolja bude veća, smanjio se dotok stranih investicija. Ruski biznis koji tradicionalno investira u Jermeniju odlučio je da pričeka jer je prozapadno orijentisani premijer Nikola Pašinijan krenuo sa krivičnim prijavama protiv, “Gasproma”, zatim Ruskih železnica i dr. Naravno da je to izazvalo automatski oprez kod ruskih investitora.
Pri dolasku na vlast Nikola Pašinijan se oslanjao na strukture Fonda Soroša. Rezultat takve Pašinijanove politike je bio pad investicija u 2020. godini za čak 38,6 posto.
Drugi razlog poraza zbog čega su Jermeni bili inferiorni u odnosu na protivnike je što nisu imali dovoljno modernog naoružanja. Zahvaljujući velikom deviznom prilivu od prodaje
gasa i nafte, Azerbejdžan je poslednjih deset godina kupovao oružje, u poslednje vreme najviše od Rusije, Turske i Izraela.Osim toga, kupovali su ga i iz Irana,Ukrajine i Belorusije.
