Poslednjih dana i nedelja vazduh u Srbiji ima i boju i miris. Iz godine u godinu raste broj dece sa respiratornim problemima, a teški metali koje udišemo trajno se nastanjuju u našem organizmu i izazivaju brojna oboljenja.
Efekti aerozagađenja nisu ograničeni samo na disajne puteve već i na sve druge organe. Postoji jasna korelacija broja obolelih od karcinoma i stepena aerozagađenja, a slično je sa svim drugim bolestima.
Ovako započinje priču pulmolog prof. dr Branimir Nestorović.
Poslednjih dana i nedelja vazduh u Srbiji ima i boju i miris. Iz godine u godinu raste broj dece sa respiratornim problemima, a teški metali koje udišemo trajno se nastanjuju u našem organizmu i izazivaju brojna oboljenja.
Svedoci smo da je aerozagađenje u našoj zemlji sve veći problem. Da li raste broj dece sa respiratornim problemima?
– Aerozagađenje spada među najvažnije uzroke oboljevanja i smrti prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Drugi uzrok je zagađenje bukom.
Kad sam počeo da se bavim ovim poslom, broj dece sa oboljenjima respiratornog trakta je bio nizak, ispod jedan odsto sve dece.
Trenutne procene su da skoro svako šesto dete ima astmu, više od 20 odsto alergijsku kijavicu, a u porastu su i druge bolesti respiratrornog trakta, uključujući respiratorne infecije.
Ja sam uvek ambulantu na Klinici radio sredom, broj pacijenata je sa pet do 10 početkom karijere narastao na 30 do 40.
Koje su to najagresivnije čestice za naša pluća?
– Iako se mnogo priča o česticama PM2,5 i PM10, gasovi su znatno važniji, jer prodiru dublje u disajne organe.
Čestice izazivaju oboljenja gornjih disajnih puteva i velikih disajnih puteva: sinuzitise, bronhitise i stvaranje sekreta. Gasovi su uzrok astme, hronične opstruktivne bolesti, a verovatno i karcinoma.
Ovde se posebno izdvajaju gasovi koji nastaju sagorevanjem filtera cigareta – koji je sačinjen od celuloza aceteta.
Najagresivniji je sumpor dioksid koji nastaje sagorevanjem uglja u elektranama, ali ne treba zaboraviti ni ozon koga stvaraju motori sa unutrašnjim sagorevanjem i to posebno dizel motori.
Može li se govoriti o najosetljivijoj životnoj dobi kad je reč o aerozagađenju i njegovom uticaju na pluća?
– Najosetljivija su deca do treće godine jer se njihova pluća nalaze u fazi razvoja. Oštećenja u tom periodu mogu da ostave trajne posledice.
Ova grupa je takođe veoma osetljiva na virusne infekcije, a one dodatno pogoršavaju oštećenje pluća izazvano aerozagađenjem.
Koje su to kasnije bolesti koje se mogu razviti kod osoba koje su kao deca bile izložene zagađenom vazduhu?
– Najčešće su astma i hronična opstruktivna bolest pluća, a kod gornjih disajnih puteva hronični sinusitisi.
Oštećenje pluća aerozagađenjem dovodi do smanjenja otpornosti na različite infektivne uzročnike pa je poznata pojava da stanovnici gradova gde je aerozagađenje visoko često imaju napade otežanog disanja ili ponavljanih zapaljenja pluća.
Da li aerozagađenje izazva i određene alergijske reakcije?
– Oštećenje sluzokože dovodi do olakšanog prodiranja alergena kroz sluzokožu disajnih puteva, a ovo olakšava nastajanja alergijske senzibilizacije.
Radovi iz Japana ukazuju da je procenat obolelih od astme direktno proporcionalan udaljenosti kuće od auto-puta. Takođe, čestice alergena, posebno polena, vezuju se za čestice aerozagađenja.
Tako se lakše udišu, udahnute dovode do zapaljenja sluzokože, a ovako zapaljena sluzokoža često postaje alergijska. Aerozagađenje, alergeni i virusi su zajednični u nastupu rema našim disajnim putevima.
