Kanađanin Stiven Mičalak je jedan od retkih ljudi koji mogu da tvrde da su se susreli sa NLO-om, a koji može to i da dokaže zahvaljujući opekotinama.
Davne 1967. godine, industrijski mehaničar i geolog Stiven Mičalak, uživao je u vikendu u parku Vajtšel, koji se nalazi oko 120 kilometara od njegovog doma, nenaseljen je i bogat je mineralima.
Kao geolog amater, on je čuo da su drugi rudari pronašli srebro u parku i želeo je da okuša svoju sreću.
Mičalak je 19. maja započeo put iz svog doma u Vinipegu do parka, provevši noć u motelu. Rano ujutru, on se zaputio u potragu za dragocenim metalom. On nije mogao znati da će pronaći metal, ali u nekom drugom obliku.
On je prvu polovinu dana kopao, tražio i pregledao, ali oko podneva je tišinu poremetilo gakanje uspaničenog jata gusaka.
Zapitavši se šta ih je uplašilo, Mičalak je pogledao gore i ugledao dva objekta u obliku cigara kako se ubrzano približavaju Zemlji. Kako su se ovi objekti približavali, postajalo je sve jasnije da su u stvari u obliku diska.
Jedan je ostao u vazduhu dok je drugi sleteo na jednu zaravan, oko 45 metara od mesta na kom je stajao Mičalak.
Nakon par trenutaka, objekat u vazduhu je počeo da menja boje od narandžaste do sive i odleteo je ka zapadu, nestavši u oblacima. Onaj na Zemlji je promenio boju u boju „vrelog nerđajućeg čelika“ i počeo da svetli zlatnim sjajem.
Srećom, Mičalak je nosio masku za varenje kako bi mu oči bile zaštićene od komadića kamenja, inače bi oslepeo narednog trenutka kada je snažno svetlo pojavilo iz jednog od otvora na donjoj šasiji objekta.
On je ubrzo nakon toga počeo da skicira objekat, čiji je prečnik iznosio oko 12 metara i koji je bio visok 3 metra.
Iz letelice se širio topao, jedva osetan miris sumpora i čuli su se različiti električni zvuci.
Vrata široka 60 cm su se otvorila na letelici, a zatim su se čula dva čovekolika glasa iz unutrašnjosti letelice. Mičalak je odlučio da priđe malo bliže.
On je bio ubeđen da je u pitanju neko eksperimentalno vozilo i u šali je rekao: „Jenkiji, imate li problem? Izađite pa ćemo videti kako da ga rešimo“.
Pošto nije dobio odgovor, on je ponovio svoj pozdrav na ruskom, francuskom, italijanskom, nemačkom i još jedanput na engleskom, ali niko se nije odazivao.
Mičalak je zatim uradio ono što bi bilo koji radoznali čovek uradio – zavirio je unutar NLO-a. Odande je dopiralo jako svetlo, video je nešto što je izgledalo kao komandna tabla i holograme. Takoreći, klasična oprema letećeg tanjira.
Pomislivši da ga neće dočekati sa dobrodošlicom unutra, Mičalak je izašao napolje tačno u trenutku kada su tri panela prekrila otvor kao roletna. Prilično uglačana površina letelice mu je privukla pažnju. Podsećala je na obojeno staklo i razlagala je sunčeve zrake na „srebrnasti spektar“.
Kao mehaničar, on je brzo primetio da nema znakova varenja ili spojeva i prešao je svojom rukavicom preko neobičnog materijala. Kada je privukao ruku, primetio je da je njegova rukavica bila oprljena.
