Neidentifikovani podvodni objekti (NPO) nisu toliko poznati kao NLO-i iako su i oni česta pojava, prema navodima Ruske mornarice.
Ono što je zajedničko za ove slučajeve jesu neobjašnjivo tehnološki napredni objekti, daleko superiorniji od bilo čega što su ljudi ikada napravili.
Nedavno obelodanjeni dokumenti sadrže izveštaje iz sovjetske ere u kojima se opisuju mnogi slučajevi potencijalnih susreta sa NPO-ima.
Bivši pomorski oficir i ruski istraživač NLO-a, Vladimir Azaza, veruje da su ovi dokumenti od izuzetne vrednosti.
Jedan od najinteresantnijih slučajeva koje je istraživao je imao veze sa nuklearnom podmornicom koja je pošla na misiju u južni Pacifik. Za vreme rutinske operacije, podmornica je detektovala šest nepoznatih objekata kako putuju u formaciji brzinom većom od 425 km/h. Radi poređenja, najbrža podmornica je sovjetska K-222, koja dostiže brzinu od oko 80 km/h.
Sonar podmornice je identifikovao objekte koji su se kretali pravo ka njima tako da je kapetan dao naređenje o isplovljavanju na površinu. NPO-i su ih pratili do površine, a zatim nestali. Slični događaji su zabeleženi u regionu Bermudskog trougla, priseća se komandant podmornice u penziji, Jurij Beketov. Često je dolazilo do otkazivanja komandnih instrumenata.
„U nekoliko navrata su instrumenti detektovali objekte koji su se kretali neverovatnom brzinom. čak i do 425 km/h. Tako velika brzina je problematična čak i na površini, a otpor vode je mnogo veći. Kao da su ti objekti prkosili zakonima fizike. Postoji samo jedno objašnjenje: oni koji su napravili te objekte poseduju daleko napredniju tehnologiju od naše“, rekao je Beketov.
Čini se da se NLO-i i NPO-i pojavljuju gdegod se odvijaju neke vojne operacije, što znači da su zainteresovani za kontrolu vojnog arsenala čovečanstva.
Još jedno mesto gde se pojavljuju NPO-i jeste Bajkalsko jezero u Rusiji. Najdublje slatkovodno jezero na svetu je oduvek imalo misterioznu prirodu, a pecaroši često pričaju o svetlima koja dopiru iz duboke vode. U mnogim narodnim pričama se navodi kako plivače u jezero uvlače bića iz dubine.
Još jedan ruski dokument je opisao susret između grupe vojnih ronilaca i humanoida u srebrnim odelima. Ronioci su trenirali u Bajkalskom jezeru na dubini od oko 50 metara kada su naišli na grupu nepoznatih stvorenja. Ronioci su krenuli za njima, nakon čega ih je troje stradalo, a ostalih četvoro je ozbiljno povređeno.
Vladimir Azaza veruje da bi se ovo pitanje trebalo detaljno istražiti. „Razmišljam o podvodnim bazama. Ništa se ne sme tek tako zanemariti“, kaže Azaza. „Najlakše je biti skeptičan: ne verovati ni u šta i ne raditi ništa. Ljudi retko idu u velike dubine. Upravo zato je važno analizirati ono što se može naći tamo“.
Webtribune.rs
