Hejli je doživela vizije slične otmicama, neobična stanja svesti i čula je nekakve glasove u glavi. Kada se to desilo, bila je sama i bila je paralizovana. Njen suprug se neočekivano vratio kući i uočio helikopter kako lebdi na oko 30 metara iznad njihove kuće.
On je ubrzo odleteo, a Devenport je našao Hejli bolesnu i dezorijentisanu.
Lea Hejli, koja je pre tvrdila da su je oteli vanzemaljci, sada tvrdi da je u stvari vanzemaljci nikada nisu oteli već da je bila nedobrovoljni test subjekat u tajnom eksperimentu.
Hejli je privukla pažnju NLO zajednice 1993. godine objavljivanjem svoje knjige „Izgubljeni ključ“, u kojoj je opisala neverovatna iskustva sklopljena iz sećanja o NLO-ima i vanzemaljcima.
Ona je za kratko vreme postala popularna i svi su želeli intervju sa njom. Deset godina kasnije, ona je objavila knjigu „Tajna o vanzemaljcima: Otmice, kontrola uma i spiritualnost“ u kojoj je dalje detaljisala o istoj temi. Njene knjige su se prodavale kao alva.
Hejli je prvobitno mislila da su vanzemaljci odgovorni za njena iskustva, ali to shvatanje se promenilo nakon par godina istraživanja. Ona je znala da je vojska do neke mere umešana u sve to, ali je shvatila neke stvari tek kada je procenila Akt o slobodi informacija i dokumente Zavoda za patente SAD.
Ona je svoje dalje zaključke zasnovala na razgovorima sa otetima i istraživačima, ali i na raznim pojedincima koji su naglo ušli u njen život i izašli iz njega. Ona je sada ubeđena da su eksperimenti kontrole uma odgovorni za ono što se smatra fenomenom otmice.
„Svaka vanzemaljska otmica može da se objasni upotrebom ljudske tehnologije“, rekla je Hejli. „Sigurna sam da su u svakoj od tih otmica učestvovali ljudi“.
Ko je Lea Hejli?
Lea Hejli tvrdi da je rođena 1951. godine u Dekaturu, Alabami. Prema njenim knjigama, ona je završila fakultet u Alabami i završila master studije iz poslovne administracije u Misisipiju. Ona navodi da je trenutno zaposlena kao sertifikovani računovođa.
Hejli je veoma religiozna osoba, a postala je takva zahvaljujući traumatičnim iskustvima koja je doživela.
Njen prvi brak se okončao zato što je bila sve istrajnija u istraživanju svojih iskustava i njihovim objavljivanjem u javnosti.
„Najvažnija stvar vezana za moj slučaj“, rekla je ona, „jeste da se ja sećam vanzemaljskih otmica, a da sam nakon godina istraživanja, pokušavajući da nađem dokaz o tim otmicama, pronašla jedino dokaz da je u pitanju kontrola uma za koju su odgovorni ljudi“.
Slučajni dokaz
Hejli je kao dokaze operacija kontrole uma navela Akt o slobodi informacija, detalje o crnom budžetu i mnoge druge. Ona smatra da ljudi ne mogu da shvate šta je uslovno
ponašanje i podsvesno programiranje. Ona kaže da ljudi jednostavno ne mogu da prihvate nijednu drugu istinu od one koja im je usađena.
Hejli je navela da se evolucija elektronske tehnologije i nesmrtonosnih oružja poklapa sa periodom u kojem su počeli da se pojavljuju izveštaji o vanzemaljskim otmicama.
Napreci u tehnologiji u 20. veku podrazumevaju i pojavu elektromagnetnih frekvencija koje s udaljenosti utiču na moždane talase, indukujući izmenjena stanja svesti i prenoseći informacije u mozak. Postoje informacije da preterano izlaganje ovim frekvencijama dovodi do halucinacija, mučnine, kratkoročne amnezije i crvenila na koži.
