Rusko ne je veliki šamar za Aleksandra Vučića i njegovu politiku „svakom sam bio sve“, a ujedno je i velika opasnost po ekonomsku i političku stabilnost Srbije.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i srpski patrijarh Irinej su pre nekoliko meseci najavili da će predsednik Rusije, Vladimir Putin doći u oktobru u Srbiju na osveštavanje Hrama Svetog Save.
Jasno je da oni tu najavu nisu dali bez osnova već da je tada postojao čvrst dogovor da do te Putinove posete dođe i da je plan bio da u godini kada je Erdoganov režim Svetu Sofiju pretvorio u džamiju simbolički Hram Svetog Save postane novi centar pravoslavlja na Balkanu.
Više je nego jasno da je Putin posetu Srbiji otkazao zbog potpisa koji je Vučić stavio na dokument u Vašingtonu i to ne samo zbog tog krajnje spornog dokumenta već pre svega zbog namere predsednika Srbije da bude kao Tito i da kaže „novo istorijsko ne Moskvi“.
Baš zbog tog novog istorijskog ne je državni vrh i naredio Bezbednosno-informativnoj agenciji da radi procenu uticaja Rusije na Srpsku pravoslavnu crkvu što je podrazumevalo i praćenje crkvenih zvaničnika i njihovih kontakata.
Iz istog razloga je i Vučićeva savetnica, Suzana Vasiljević započela medijsku pripremu priče kako se opozicija u Srbiji povezala sa stranim centrima moći kako bi srušili vlast.
Rusko ne je veliki šamar za Aleksandra Vučića i njegovu politiku „svakom sam bio sve“, a ujedno je i velika opasnost po ekonomsku i političku stabilnost Srbije imajući u vidu da je Rusija jedan od najznačajnijih partnera naše države sa kojim samo u ovom momentu imamo nekoliko infrastrukturnih projekata u vrednosti gotovo dve milijarde evra.
Takođe, ne treba zaboraviti ni poruke iz Berlina i Brisela koje nisu ništa manji šamari za vlast od ovog koji je stigao iz Moskve.
Miroslav Parović (Pravda.rs)
